Врло брзо се испоставило да је то што ме је тетка замолила за савет, па и помоћ, било од ње врло непромишљено.
Како ју је наредног јутра, такорећи у зору, чекао пут у бању, а паковала се, и то траљаво и споро, у "пет до дванаест", ја нисам могла да гледам како губи (тачније, пошто ме је стално нешто запиткивала, нисам могла да гледам како ЈА губим) још наредних сат времена потенцијалног сна. Стога сам се укључила као саветодавац (изгледа да помоћ од мене и није нарочито тражена, али је за мене типично да помажем и кад ми то нико не тражи).
Како сам крај ње стајала одевена тек у кратку, танушну сукњицу и неку оскудну мајичицу, одећа коју тетка беше наслагала на кревет, остављала је утисак као да се жена, усред јуна, спрема за зимовање (само је још бунда фалила, ако се послужимо хиперболом... ваљда што још не беше стигла да је ишчупа из ормара).
Јао, шта ће ти то све (претпостављам да је капацитет торбе ограничен, а и што да вуче толико)! Биће тридесет степени (као да сам метеоролог и лично сам "проверила"), изгорећеш! Понеси само једну ствар дугих рукава и једне панталоне дуге, за сваки случај (а било је таквих, било, бар седам од десет дана), за не дај боже (и тај нам није ишао на руку, већ само стајао на муку).
То је као и кад сит човек уђе у продавницу прехрамбене робе: ништа му не треба. А ја скокнула неким послом до тетке у поноћ, полугола, отирући зној са чела. И шта ће тетки онда сакои, џемпери, тренерке и јакне? Биће топло (па јун је, лето је безмало, кад ће ако сада неће), има да се скуваш, жено..
Како ју је наредног јутра, такорећи у зору, чекао пут у бању, а паковала се, и то траљаво и споро, у "пет до дванаест", ја нисам могла да гледам како губи (тачније, пошто ме је стално нешто запиткивала, нисам могла да гледам како ЈА губим) још наредних сат времена потенцијалног сна. Стога сам се укључила као саветодавац (изгледа да помоћ од мене и није нарочито тражена, али је за мене типично да помажем и кад ми то нико не тражи).
Како сам крај ње стајала одевена тек у кратку, танушну сукњицу и неку оскудну мајичицу, одећа коју тетка беше наслагала на кревет, остављала је утисак као да се жена, усред јуна, спрема за зимовање (само је још бунда фалила, ако се послужимо хиперболом... ваљда што још не беше стигла да је ишчупа из ормара).
Јао, шта ће ти то све (претпостављам да је капацитет торбе ограничен, а и што да вуче толико)! Биће тридесет степени (као да сам метеоролог и лично сам "проверила"), изгорећеш! Понеси само једну ствар дугих рукава и једне панталоне дуге, за сваки случај (а било је таквих, било, бар седам од десет дана), за не дај боже (и тај нам није ишао на руку, већ само стајао на муку).
То је као и кад сит човек уђе у продавницу прехрамбене робе: ништа му не треба. А ја скокнула неким послом до тетке у поноћ, полугола, отирући зној са чела. И шта ће тетки онда сакои, џемпери, тренерке и јакне? Биће топло (па јун је, лето је безмало, кад ће ако сада неће), има да се скуваш, жено..
А шта мислиш ове панталоне, пита тетка. Које? Па исте су ти скоро као оне. Али ове су ми од комплета, показа на сако, који је такође дремао на кревету и уз који су се слагале. Јао, готово се за главу ухватих и ознојих сместа од самог погледа на то дебело чудо. Па шта ће ти сако?! Али мислила сам ујутру да обучем. Довољно ти је оно џемперче, које смо већ издвојиле, само нешто изјутра да навучеш (ионако ћеш после у аутобусу да скинеш), док сунце јаче не изгреје (такво је ово пролеће, температура током дана невероватно варира).
Следећи моје инструкције, тетка очас посла потрпа одећу у путну торбу, повуче рајсфершлус и ја мирно одох да снивам. Лепо се проведи, јави како ти је!
Ја нисам ни стигла да мислим о теткином бањском имиџу, али се тетка кроз неколико дана јавила... да ми скреше све по списку (а и шта ме брига ко је на њему, само да је моје име испуштено). Пресело јој је бањање! Седам дана је цвокотала и навлачила панталонице од тревире, преко доњег, а једину мајицу дугих рукава и џемперче, преко горњег дела пиџаме. (Ко се надао да ће време обрнути ћурак наопако?!)
Следећи моје инструкције, тетка очас посла потрпа одећу у путну торбу, повуче рајсфершлус и ја мирно одох да снивам. Лепо се проведи, јави како ти је!
Ја нисам ни стигла да мислим о теткином бањском имиџу, али се тетка кроз неколико дана јавила... да ми скреше све по списку (а и шта ме брига ко је на њему, само да је моје име испуштено). Пресело јој је бањање! Седам дана је цвокотала и навлачила панталонице од тревире, преко доњег, а једину мајицу дугих рукава и џемперче, преко горњег дела пиџаме. (Ко се надао да ће време обрнути ћурак наопако?!)
Па што не обучеш сако, упитах, кад ме једног дана наведе ђаво да јој одговорим на телефонски позив (до тада сам је успешно изврдавала). Нисам га понела (хм, то је стварно ваљан аргумент), подсети ме, рекла си ми да не треба.
Упс, овај, али... (Тетка, зар никад ниси чула да народ каже: свачије слушај, СВОЈЕ сматрај... и сако у јуну облачи, па макар топлотни удар доживела? И бабу да милион пута каже: лети се навуци, овај обуци, зими како хоћеш?)
Нема коментара:
Постави коментар