Сутра је Богојављенска ноћ. Кажу да не треба заспати пре поноћи (ко да ће ми тешко пасти да је ишчекам, ја ионако с вампирима до по ноћи другујем). Напротив, треба искористити тај редак моменат приступачности вишег света.
Тачно у поноћ треба отворити прозор (зашто не врата, није ми јасно, канда су други отвори на кући дискриминисани) и кроза њ погледати у небо. Верује се да се у том моменту небо (иначе далеко и уздржано) отвара, чиме се ваљда битно смањује дистанца између смртника и Свевишњег. Канда ће Господ кроз неки отвор протурити своју главу и начуљити уши, да добро чује оно што му иначе на једно уво уђе, а на друго изађе. Тад можеш да му шапнеш своје најскривеније жеље (добро, не претеруј, нисам баш то мислила) или можда тек једну (најбитнију, да не испаднеш незајажљив), а он ће се, тобоже, што је пре могуће, постарати око остварења.
Једна народна анегдота (коју ја памтим још из детињства; баба нам је, не би ли нас умерености поучила, причала, а моје сестре и ја слушале разјапљених уста) сведочи како се жудња за материјалним богатством, тачније алавост, неком човеку обила о главу (тачније, глава му се обила о штокове прозора). Протуривши главу кроз прозор, баш онако како сам ја навела, место да пожели пуну мерицу блага, он се збуни и заиска: дај ми, боже, главу ко мерицу! Овај не буде лењ, а ни шкрт, него човеку приушти жељено, па среброљубац не успе да главу кроз прозор увуче натраг у кућу (ето још једног разлога, поготово ако сте похлепни, а расејани, да на кући остављате простране прозоре). Лепо народ каже: пази шта желиш, можда ти се и оствари!
Верује се још да ће неудате девојке (вала народ копа и рукама и ногама, на све начине гледа да се ратосиља тих несрећница), уколико осамнаестог јануара ставе огледалце под јастук, сањати мушкарца за којег ће се удати. Сутра ћу скинути ово огледало изнад пећи (па немам мање, шта ћу; нужда правило мења, и деминутив у аугментатив) и ставити га под три јастука (под један не може да стане). Куку, има да сањам не само младожењу, но читаву његову ближу и даљу фамилију. Додуше, не појмим баш сврху тог сна: па ја га одавно сањам (и то је све што могу).
Нема коментара:
Постави коментар