субота, 16. јануар 2016.

Маце с перверзним јеловником

Ја знам да мачке волe сланину, да воле изнутрице (оних несрећника којe већина људи прижељкује на трпези). Али изгледа да има неких с перверзним јеловником: једу пише. Мало-мало, па чујем како баба, тек онако, из забаве пуке (забавно је оном ко том посластицом не располаже), припрети мом сестрићу: појешће ти маца (никад куца) пишу (никад уши, нос...)! Игњат се одмах руком осигура, ко зна из ког угла та прождрљивица вреба. /Додуше, рука му једнако радо на исто место хрли чим га ратосиљаш пелене./
У ходнику држимо грануле, којима редовно хранимо те изјелице. Не изазивамо судбину: треба само да нам прегладне, па, тако побеснеле, да насрћу на гениталије укућана или тек ситне деце. /Што баш дечје (па нема то ни за зуб) меркају и за њима шапом посежу, не знам. Канда су те пише неки деликатес попут младих прасића./
А можда је та маца само метафора, еуфемизам за којим мушкарци целог живота жуде (или луде). /У прилог тој тези иде чињеница да се и онај који прети и дете којем је запрећено "скрнављењем"  често загрцњавају од смеха и радости./ Не брини онда, сестрићу, неће те "осакатити" још деценију и по бар. А и кад те најзад "грицне", неће да ти шкоди (нити да ти смета, напротив).

Нема коментара:

Постави коментар