Има једна радња на углу Голсвортијеве и не знам које, у којој се продају тканине на килограм. Кад год ме пут туда нанесе, волим да завирим, у нади да ће се наћи штогод и за мене. Пред крај минуле године свратила сам ради неке две вискозе: тегет с крупним плавим цветовима и зелене с лила лалама. С допуштењем продавачице, принела сам ролну до огледала, па стала да прислањам ону плаву вискозу уза се и да се намештам (те окрени леви бок, те десни, те баци прамен косе напред...) док се себи не учиним задовољавајуће лепом.
Утом прође крај мене једна негована бакица, погледа ме и у пролазу примети: лепо стоји уз црвену косу. Е, хвала на помоћи, насмејах се, вратих ролну на место и потражих продавачицу да сече. Купљено.
Ма знала сам ја да то не може да не ваља, али волим да се гледам и маштам каква ће дивна хаљина то бити и како ће ми лице над њом засјати. Додуше, најсигурније ми је кад се огледам на свом огледалу, њему највише верујем. Звизуло је задивљено, верујте.
Утом прође крај мене једна негована бакица, погледа ме и у пролазу примети: лепо стоји уз црвену косу. Е, хвала на помоћи, насмејах се, вратих ролну на место и потражих продавачицу да сече. Купљено.
Ма знала сам ја да то не може да не ваља, али волим да се гледам и маштам каква ће дивна хаљина то бити и како ће ми лице над њом засјати. Додуше, најсигурније ми је кад се огледам на свом огледалу, њему највише верујем. Звизуло је задивљено, верујте.
Нема коментара:
Постави коментар