Ево, баш сам решила: протурићу у поноћ главу кроз прозор. Само ме страх да место испуњења жеље не задобијем прехладу. Повреду главе сигурно нећу јер сам већ сад подигла ролетну (како у оној журби не бих о ролетну звекнула). Али нешто се сад ломим: спава ми се, а далеко је до поноћи...
Какав сам баксуз! Свих других ноћи једва ми се смислује сан на очи, а сад, уочи Богојављења, спопао ме ко блесав.
Подесила сам аларм да ме упозори неколико минута раније, како не бих пропустила кључни моменат. Али на мом телефону 23.09 минута, а на лаптопу 23.11. Коме сад да верујем?
О, какве муке, очи ми се склапају... Слушај, боже, да се ти и ја нешто договоримо... Шта има да отварам прозор и казујем ти где гори, кад си ти Свезнајући (отуда ти ни моје жеље нису непознате).
Ајде, леба ти, буди добар као што си леп, па се (док ја спавам) позабави мало мојом судбином: закрпи где се подерало и распарало, доспи где се попило, буди широке руке тамо где си шкртарио и подај што си ускраћивао!
Подесила сам аларм да ме упозори неколико минута раније, како не бих пропустила кључни моменат. Али на мом телефону 23.09 минута, а на лаптопу 23.11. Коме сад да верујем?
О, какве муке, очи ми се склапају... Слушај, боже, да се ти и ја нешто договоримо... Шта има да отварам прозор и казујем ти где гори, кад си ти Свезнајући (отуда ти ни моје жеље нису непознате).
Ајде, леба ти, буди добар као што си леп, па се (док ја спавам) позабави мало мојом судбином: закрпи где се подерало и распарало, доспи где се попило, буди широке руке тамо где си шкртарио и подај што си ускраћивао!
Нема коментара:
Постави коментар