Чини ми се да су и Маша и Миа на прекретници. Нису баш сигурне да све оне новогодишње поклоне оставља кришом Деда Мраз. /А можда су већ и сигурне да их не оставља./ И да увек потрефи да упакује баш оно што оне желе, а ником сем родитељима нису повериле. Шта би желела да ти донесе Деда Мраз, питају мама и тата. Маша издекламује списак од најмање десет хиљада у Дексику. А кроз највише десет дана углавном све наведено осване (у ствари заноћи) под јелком у дневној соби. Обично док нису у кући, Деда се ушуња кроз оџак (а који оџак, пита ли се Маша, кад оџака нема?). И баш сваке године донесе оно што треба. Него је чудно што мама и тата у Игњатов пакет (док се Игњат маје по ћошковима) увек домећу понеки аутић (шта они имају да "исправљају" Деду, хм... Маша је помало збуњена).
Обично седе код бабе и деде. А мама наједном навали: да идемо кући да видимо, можда је нешто донео. Жена нестрпљива, па не уме да држи језик за зубима (дугачак, ко да га спакује у она усташца; ваљда зато вазда тражи комоције, па само лаје и ландара). И још се неко излети, па пита: колико си платила она колица (грађевинска, која је Игњат у року од шест минута разбио, ко што епски јунак растерује Турке -- на двоје, на троје). Ма шта, бре, ја имам да плаћам Деда Мразове рачуне, мрдам очима док не укапирају. Без бриге, нико од деце није приметио. Или се праве да нису. Неће да нам кваре задовољство.
И Маша и Миа само се смешкају и праве да не знају ко Деда Мраза спонзорише. Игњата и не занима ко поклоне доноси. Што се њега тиче, могао је и да га прескочи (мари он за поклоне ко за лањски снег). Није ни прелетео погледом преко преосталог пакета под малецком јелком, а насрнуо је, с врата, на Матијин манчмелоу (Игњат је напросто луд за тим слаткишем). Пуусти, имаш и ти (шта како знам? па претпостављам да Деда свима једнако дели, неће да изазива раздор у фамилији). Вииди, пише Игњат; шта ли је то, отвори... А јок: стиснуо ону кутију, цичи, али не пушта (колико снаге у тако малог детета). Кад је напокон обратио пажњу на колица, точак им није требао: звизне их коленом увис, па пусти да дросну на под. Колица болно јече, а он црче од смеха. Коначно им је избио дно декнувши их из све снаге о Миу.
Канда се једино Матија поклонима истински радује јер још безрезервно верује. Сваке године, кад деца сиђу у приземље или док се баве у својој соби, Деда Мраз се ушуња у дневну и под јелком остави џакове. Онда Матија случајно (или можда што сваки час под јелку загледа, бринући већ да га је Деда заборавио) спази пакете и врисне, дограбивши их, а потом скачући радосно по гарнитури. У томе му се одмах придружи и сестра (ако се Деда Мраз и крије иза татиних леђа, радовање не може да шкоди).
Да ли постоји ил' не постоји -- кога је брига? Важно да поклони редовно стижу на праву адресу.
Обично седе код бабе и деде. А мама наједном навали: да идемо кући да видимо, можда је нешто донео. Жена нестрпљива, па не уме да држи језик за зубима (дугачак, ко да га спакује у она усташца; ваљда зато вазда тражи комоције, па само лаје и ландара). И још се неко излети, па пита: колико си платила она колица (грађевинска, која је Игњат у року од шест минута разбио, ко што епски јунак растерује Турке -- на двоје, на троје). Ма шта, бре, ја имам да плаћам Деда Мразове рачуне, мрдам очима док не укапирају. Без бриге, нико од деце није приметио. Или се праве да нису. Неће да нам кваре задовољство.
И Маша и Миа само се смешкају и праве да не знају ко Деда Мраза спонзорише. Игњата и не занима ко поклоне доноси. Што се њега тиче, могао је и да га прескочи (мари он за поклоне ко за лањски снег). Није ни прелетео погледом преко преосталог пакета под малецком јелком, а насрнуо је, с врата, на Матијин манчмелоу (Игњат је напросто луд за тим слаткишем). Пуусти, имаш и ти (шта како знам? па претпостављам да Деда свима једнако дели, неће да изазива раздор у фамилији). Вииди, пише Игњат; шта ли је то, отвори... А јок: стиснуо ону кутију, цичи, али не пушта (колико снаге у тако малог детета). Кад је напокон обратио пажњу на колица, точак им није требао: звизне их коленом увис, па пусти да дросну на под. Колица болно јече, а он црче од смеха. Коначно им је избио дно декнувши их из све снаге о Миу.
Канда се једино Матија поклонима истински радује јер још безрезервно верује. Сваке године, кад деца сиђу у приземље или док се баве у својој соби, Деда Мраз се ушуња у дневну и под јелком остави џакове. Онда Матија случајно (или можда што сваки час под јелку загледа, бринући већ да га је Деда заборавио) спази пакете и врисне, дограбивши их, а потом скачући радосно по гарнитури. У томе му се одмах придружи и сестра (ако се Деда Мраз и крије иза татиних леђа, радовање не може да шкоди).
Да ли постоји ил' не постоји -- кога је брига? Важно да поклони редовно стижу на праву адресу.
Нема коментара:
Постави коментар