У читаоници су врло пространи столови да двоје има потпуну комоцију и приватност. /Добро, некад ипак бацим поглед, да видим шта комшија студира; и најчешђе буде у питању медицина - ту чак не морам да читам назив уџбеника, чим спазим срца и цигерице. Изгледа да будући лекари морају највише да загреју столице./ Међутим, испоставило се да непостојање звучне изолације може бити проблем. Јуче ми судба не беше наклоњена, схватих чим седох, а сусед шмркну. Баш би било незгодно ако се ово настави, помислих. А сусед опет шмркну. То је већ почело да ме иритира... Кад наново шмркну, једва се уздржах да му не понудим папирну марамицу. Истреси нос, човече! И иди кући, завиј се у ћебе, посрчи неки чај с лимуном... Где си овде дошао да ми кидаш живце и умножиш шмркавце.
/У читаоницу није дозвољено унети више од двају скрипата (надам се да не правим граматички прекршај, не могу сад да проверавам) и једне књиге или тако некако. А нигде није наглашено да је забрањено уносити и ширити грип или прехладу./
После сам се навикла. Нисам ни приметила кад је престао да шмркће, тј. покупио књижице и отишао. Приметих тек кад се на његовом месту појави нека (постарија) госпођица. Она спусти своје списе на сто, окачи јакну о наслон столице и оде... оставивши за собом неиздржив мирис неког јефтиног парфема. Или је у питању била нека насумична мешавина. Побогу, жено, зар си пола парфимерије сручила на себе?!
/На свету вероватно да и не постоје жене, сем мене, које не користе парфеме, или то чине само у свечаним приликама, и то ако не забораве. Пре сигурно шест-седам година сестра ми је послала парфем из Калифорније, неки оригинал, да не лупам сад, ваљда Версаће (којег ваљда треба писати малим словом). Све друге жене помахнитају од среће кад то виде. А ја -- ништа (једва да је течност мало усахнула). Трајаће ми док сам жива, каткад кажем. Можда ти се убајатио, задиркују ме сестре. Немам појма колики је парфему рок трајања. Ал' сва је прилика да ће ме, макар и бајат, надживети. (Ове године из Калифорније су стигле доколенице и ја сам одлепила од среће.)/
Дуго се није враћала, али је несносни мирис упорно сећао на њу. О, боже, смилуј се, молим те, врати шмркавца (док се нисам угушила)!
Нема коментара:
Постави коментар