Жена увек зна

Верујем да се многи бракови склопе из љубави /која касније, тако кажу (а ја се надам да лажу), најчешче ишчили/. Међутим, врло брзо се испостави да то удруживање два бића, сем романтичних, има и врло практичне аспекте. 

Муж се понајвише стара да у кући лова нарасте до крова и да жена има утисак како паре падају с неба (док узима с какве гомиле кад год јој затреба). Жена (сем што је такође запослена у некој фирми) рађа, храни, пере, пегла... и повремено доживљава нервне сломове (услед чега вришти ко бесна и узрокује пуцање бубних опни свих живих створова који се затекну у кругу од шест километара). /Неки се строго противе подели послова на мушке и женске. Као, сви треба да раде све (а мени баш не запиње да обарам стабла у шуми, чистим оџак и копам канале). Мени, рецимо, уопште не би сметало да он "залази у опасну шуму и лови" (фигуративно, јер да мене неко пита, зечеви би ми скакали по глави), а ја цупкам децу на крилу, одржавам огњиште, кувам, шијем, шетам, пишем... и бришем прашину кад ми дође до грла. Нисам феминисткиња, али сам бабадевојка, тако да ће све наведено вероватно заувек остати на вербалном нивоу./ 

Она увек (и често једино она) зна одговор на нека од најтежих питања (где су чарапе, где се затурила папуча, где зека пије воду, куд се део пуњач за мобилни, колико јаја иде у палачинке, кол'ко грба има двогрба камила, која се кошуља слаже уз нове фармерице, кад је мусака печена...). Зато је јуче мој зет питао своју жену где му је (неки) шортс (је ли полудео, шта ће му усред зиме, није ми познато... мислим, ово друго, прво ћу да прећутим). Она беше нечим заузета, па није тај одевни предмет могла одмах да му пружи. Па узећу сам, рече мој зет (канда није од најгоре балканске сорте), нисам дебил (жени то некад морате свакодневно доказивати или бар изјављивати, како бисте обезбедили минималну шансу да вам поверује). Добро, рече сестра, с нескривеном поругом у гласу, радујући се унапред његовој реакцији. Шортс ти је међу стварима за пеглање, рече и настави да се бакће око деце.
Зет се одмах попе на спрат (шта му тешко, а и здраво је, учвршћује мишиће), одакле се умало не стропошта низ степенице. Да ли ти мене зезаш, довикну домаћици (вероватно се ухвативши за главу). Пред њим се надмоћно церила огромна гомила неопегланог веша, под којом се једва назирала, и одолевала да не прсне, нека вангла (проблеми се гурају под тепих, а веш са жице у корпе, вангле, корита и све прикладно посуђе, па што претекне разбаца се по фотељама и креветима). 
Хајде де, не одустај тако лако, зете: за лоцирање и извлачење шортса треба ти тек који трен више но да у пласту (да не буде стог) сена спазиш ону иглу (шиваћу претпостављам) или да се набодеш на њу.