Мој отац у моју собу уђе у просеку једном месечно (углавном зато што у последње време не може да одврне сијалицу без мојих плавих клешта). А малопре је ушао да ми каже: нађи Хепи, да видиш Гастоза...! И каже: дошли му (у студио ваљда) отац и мајка из Париза (о, кад би моји дошли к себи)!
Кад смо синоћ прослављали Бадњи дан, телевизор беше укључен (док га ја бесно не искључих) и на њему "Парови" (па и они славе, кажу моји родитељи). Данас уз божићни ручак опет ми за леђима беху "Парови". Вечерас ми отац помену неку Марију, девојку коју је Гастоз много волео или тако нешто.
Моји родитељи знају више о Гастозу и његовим везама него о мени и мојим (можда зато што их ја и немам).
О, боже (знаш да ја не волим формалности које намећу
употребу великог слова), погледај на нас, ако не грешне, онда испразне,
заблуделе... Ма шалим се, шта да нас гледаш (ко да смо неки призор);
уради, бре, нешто, избави нас од зла!
Нема коментара:
Постави коментар