Матија беше, по обичају, врло неваљао, или тек само
несташан. Скакао по гарнитури, завлачио се под простирке, вероватно
притом и нешто (монотоно, једнолично) и мумлао... А нервозној мајци не треба пуно да изгуби
живце.
Матија, рече мајка, смири се, поломићу те! /То су само вербална средства (не)застрашивања, на која Матија пет пара не даје./
Он се, скочивши опет куд је наумио, и дигавши оба кажипрста (који заклимаше лево и десно, као брисачи аутомобила), само надовеза: пооломицу цасе од клистаалаа... И мајка се насмејала.
Матија, рече мајка, смири се, поломићу те! /То су само вербална средства (не)застрашивања, на која Матија пет пара не даје./
Он се, скочивши опет куд је наумио, и дигавши оба кажипрста (који заклимаше лево и десно, као брисачи аутомобила), само надовеза: пооломицу цасе од клистаалаа... И мајка се насмејала.
Нема коментара:
Постави коментар