Иако тек беше превалило три, ја бејах спустила ролетну, завукла се под јорган и спремна да заспим. Утом се појави Маја, па остаде мало, ослоњена о врелу пећ (да није те пећи, стварно не знам шта бисмо с дупетом; а канда већ сви место истог имамо печене шницле), да проћаскамо.
Тата ће ми купити нов мобилни, рече. Мени, рекох, мобилни и не треба, сем за поруке и да ме буди. Ја не волим да разговарам, а да куцам не пада ми тешко.
Не треба ни мени, Маја каже (а лаже: мора бар да завири на Фејсбук; и нема петљу, као ја, да призна да је зависник) него због интернета... шта да радим на часу?
Ееее (зацереках се), шта су ти модерна времена! Некад си на часу морао да слушаш професора, да одговараш, да учиш... Сад слушаш музику и дописујеш се с неким (ко исто тако муке мучи у суседној учионици), само да се не смараш слушајући професора (интернет ти служи место тампона).
Е да није интернета, ко би толико школовање поднео!
Тата ће ми купити нов мобилни, рече. Мени, рекох, мобилни и не треба, сем за поруке и да ме буди. Ја не волим да разговарам, а да куцам не пада ми тешко.
Не треба ни мени, Маја каже (а лаже: мора бар да завири на Фејсбук; и нема петљу, као ја, да призна да је зависник) него због интернета... шта да радим на часу?
Ееее (зацереках се), шта су ти модерна времена! Некад си на часу морао да слушаш професора, да одговараш, да учиш... Сад слушаш музику и дописујеш се с неким (ко исто тако муке мучи у суседној учионици), само да се не смараш слушајући професора (интернет ти служи место тампона).
Е да није интернета, ко би толико школовање поднео!
Нема коментара:
Постави коментар