Утешно ушушкавање

Прича ми једна тетка (ускоро нико неће хтети да седи са мном у аутобусу,  или, ако и седне, ћутаће ко заливен) како је сестричина, већ студенткиња, после много година, недавно седам ноћи спавала у њеној соби. Нешто је била тужна, па јој је тако, кад се ушушка уз тетку, било лакше и лепше.
Нешто се мислим, у мом случају би сигурно било обрнуто: ја бих се сестричинама увалила у крило и, покривена јорганом до грла, склупчала у фетусни положај (ко да је јорган плацента, да од повреда штити), те чекала да ме њихов загрљај излечи од којекаквог бола (и светског и личног; с овим другим је тешко изаћи на крај).