Моји ноћни оброци и туђе дијете

Највећа опасност за моју "витку" линију јесте моја мајка, која, нарочито уочи празника, вазда у ситне сате (а калорично и традиционално) кува.
Свадбарски купус за славу -- нешто мало пре поноћи, сарма за Нову годину -- око поноћи (тако се потрефило), пребранац за Бадњи дан -- након поноћи... И све миришеее! А ја будна! Па зар сам толики мазохиста да не похитам по тањир и домаћи хлеб (из продавнице додуше, али домаћи, укусан)?!

Јуче у једну пиљарницу нагрнуле жене из једне локалне установе. Пауза за доручак, па да се снабду. И: једна банане, друга поморанџе, трећа паприку и парадајз (у, то јој је баш здраво, узгајила сигурно малочас каква бака у Дрлупи), четврта банану, краставац у целофану и поморанџу... Шта је ово, упитах после продавачицу, каква помама за "здравим" животом (а затрованим воћем)? Све су на некој дијети, одмахну руком она. 

О, боже, како ли је такав живот стресан! Треба ли да се усучу ко притке да би неког мушкарца привукле? Или да импресионирају ривалке (некима су то све остале жене)? 

Нисам од те сорте. Никад нисам могла да држим дијету. Или да ждерем или да гладујем. Трећег није било. Сад једем умерено. Али да се толико бакћем око исхране и мерим све на граме, нема шансе. Да после сваког оброка гутам лаксативе (како сам чула да поједине жене чине), не бих ли у народу остала на гласу као витка, згодна жена (и увлачила се у фармерке од осмог разреда)? Нема шансе! Нит сам толико глупа нити марим шта ће свет да каже. А и нећу да се удајем (па да бринем и упињем се које кило да скинем). А и да 'оћу (читај: да имам за кога), тај би морао да воли пуно... и обло. ;)