Аутобуска стајалишта вероватно спадају у најпримамљивија места за рекламе. Има да гледа и да чита и ко неће. Чекаш, обрћеш се, окрећеш се, чекаш, премешташ се с ноге на ногу, чекаш... Прошушташ аутобусе који ти, из неког разлога, не пашу (чекаш онај прави, а не знаш ни којом се трасом креће... и леба преко погаче, па останеш гладан). /Ја, рецимо, пропуштам оне који су пуни (нећу да се гурам и да ме неко дотиче). И пропуштам све редом док се мислим на коју ћу страну. (Ма шта да журим кад не знам ни куд сам пошла?). Тако сам и последњи воз пропустила. Беше ме страх да уђем, од осталих путника зазирах једнако као и од могућности да будем сама у купеу, био ми висок степеник... а нисам знала ни возни ред, те мишљах: где гори, доћи ће следећи./
И гледам данас код Храма (оног чувеног, пред којим се верници дупло више и скрушеније крсте) најновију рекламу: где год бациш поглед, све сунцокрети и маргарини... А све лепо: небо плаво, сунце жуто, па сунцокрети дивни... (Занемарићемо чињеницу да около ситно пада киша хладна.) Маргарин за мазање (неки, немам појма који, нисам се трудила да упамтим... сви су исти), болан да га једе. Од сунцокрета за којим се и сунце окреће (види ти тог обрта и замене места; на којим ли њивама расту лепотице због којих ће сунце врат смашити?)! Како ли тај маргарин мора добар бити: гарант лечи сиду... а камоли тугу и депресију (ко да је дан изврнута чарапа: и изнутра киша пада). Обогаћен витаминима А, Д и Е. Ууу, ОБОГАЋЕН -- имаш утисак да ти се витамини, нарочито ови вокалски, густи као мед, низ грло сливају од самог читања. А испод (у ствари поврх) свега, што је најважније: без трансмасних киселина. Јесте, курац (опростите, не би без њега гнев био довољно очит; а има и других разлога за његову употребу... вербалну дакако), без трансмасних киселина!
Пре неки дан сличну сам рекламу у тролејбусу спазила. Хвала се односила на неко уље, богато омега-3 масном киселином. /Ако желиш да ти се штогод продаје као алва, назначи увек да је богато или обогаћено. Сиротињско никога не мами./ Од Бањице до Беорађанке могла сам напамет научити (само да ми мисли не бејаху заокупљене другим, па сам у текст гледала, а слова нисам видела). И све тако бајковито, бајно, сјајно, ко да није уље него мед и млеко, еликсир младости... Омегол... бла-бла, бла-бла... лечи импотенцију, диже из мртвих, гарантује насеље у царству небеском... (Не знам што га у апотеци уз рецепт не нуде?)
Мој сапутник (мој (не)познаник? мој учитељ? моја подршка? мој мучитељ? моја заблуда, илузија? како назвати лик који сам измислила?) читао је наглас и коментарисао, тј, оповргавао исто тако. Омега-3 и омега-6 благотворне су за срце и крвне судове, нарочито доприносе одржавању нормалног нивоа холестерола у крви. Није истина, уље закрчује вене, рече, полемишући с постером, не са мном. А онда затражи од мене да и поводом поменуте рекламе (глупости су моја специјалност, из њих црпим највећу инспирацију -- уље ћу да испљунем) напишем текст, у којем ћу да псујем (канда псовке из мојих уста, или ма ког прста, необично занимљиво звуче), односно сексуално општим с поменутим уљем (надам се да није мислио и на творца рекламе и власника фабрике -- непоправљиво сам моногамна).
Њему за љубав (ко да ми вајда), цитирам: јебало вас сто омега! И јебо вас омегол (то сам -- нека се узме у обзир и упише у моју књижевну биографију -- сама смислила)!
Ето. /Добро, инсистира и на тврдој порнографији, мислим написаној... али за то нисам оспособљена./ Надам се да се смеши (упркос болу у стопалу и пољупцу који жуља).
И гледам данас код Храма (оног чувеног, пред којим се верници дупло више и скрушеније крсте) најновију рекламу: где год бациш поглед, све сунцокрети и маргарини... А све лепо: небо плаво, сунце жуто, па сунцокрети дивни... (Занемарићемо чињеницу да около ситно пада киша хладна.) Маргарин за мазање (неки, немам појма који, нисам се трудила да упамтим... сви су исти), болан да га једе. Од сунцокрета за којим се и сунце окреће (види ти тог обрта и замене места; на којим ли њивама расту лепотице због којих ће сунце врат смашити?)! Како ли тај маргарин мора добар бити: гарант лечи сиду... а камоли тугу и депресију (ко да је дан изврнута чарапа: и изнутра киша пада). Обогаћен витаминима А, Д и Е. Ууу, ОБОГАЋЕН -- имаш утисак да ти се витамини, нарочито ови вокалски, густи као мед, низ грло сливају од самог читања. А испод (у ствари поврх) свега, што је најважније: без трансмасних киселина. Јесте, курац (опростите, не би без њега гнев био довољно очит; а има и других разлога за његову употребу... вербалну дакако), без трансмасних киселина!
Пре неки дан сличну сам рекламу у тролејбусу спазила. Хвала се односила на неко уље, богато омега-3 масном киселином. /Ако желиш да ти се штогод продаје као алва, назначи увек да је богато или обогаћено. Сиротињско никога не мами./ Од Бањице до Беорађанке могла сам напамет научити (само да ми мисли не бејаху заокупљене другим, па сам у текст гледала, а слова нисам видела). И све тако бајковито, бајно, сјајно, ко да није уље него мед и млеко, еликсир младости... Омегол... бла-бла, бла-бла... лечи импотенцију, диже из мртвих, гарантује насеље у царству небеском... (Не знам што га у апотеци уз рецепт не нуде?)
Мој сапутник (мој (не)познаник? мој учитељ? моја подршка? мој мучитељ? моја заблуда, илузија? како назвати лик који сам измислила?) читао је наглас и коментарисао, тј, оповргавао исто тако. Омега-3 и омега-6 благотворне су за срце и крвне судове, нарочито доприносе одржавању нормалног нивоа холестерола у крви. Није истина, уље закрчује вене, рече, полемишући с постером, не са мном. А онда затражи од мене да и поводом поменуте рекламе (глупости су моја специјалност, из њих црпим највећу инспирацију -- уље ћу да испљунем) напишем текст, у којем ћу да псујем (канда псовке из мојих уста, или ма ког прста, необично занимљиво звуче), односно сексуално општим с поменутим уљем (надам се да није мислио и на творца рекламе и власника фабрике -- непоправљиво сам моногамна).
Њему за љубав (ко да ми вајда), цитирам: јебало вас сто омега! И јебо вас омегол (то сам -- нека се узме у обзир и упише у моју књижевну биографију -- сама смислила)!
Ето. /Добро, инсистира и на тврдој порнографији, мислим написаној... али за то нисам оспособљена./ Надам се да се смеши (упркос болу у стопалу и пољупцу који жуља).
Нема коментара:
Постави коментар