Не сећам се шта је то тачно Маша била "скривила". Мајке увек нађу повод за звоцање. То нису мајке и жене, то су стенице (од којих се диже коса на глави, кидају живци и добија нервни слом). Машо, довикну јој из кухиње: данас си добила чаробно огледало; запамти кад си неки поклон добила! Доброо, само је откачи Маша, ич се не потресавши, ступи у собу и затвори врата за собом.
Ма пусти је, рекох, лупета (куповаће та још и кад јој не тражиш). И загрлих своју сестричину у знак подршке. Ја не чујем шта она прича, рече Маша мирно. Дакле, стално примењује тај метод за очување спокоја (на децу се треба угледати): не слуша оно што јој се не допада и што треба да је повреди, заплаши, уцени, умири, "уразуми", подвргне, учини послушном... Паметна моја сестричина!
Нема коментара:
Постави коментар