Још један мој сестрић прославио је осамнаести рођендан. Није да сам баш
рођена за сирена-сукњу /мада, ценим, не бих била лоша сирена (само да не
певам) без сукње, мислим из полусложенице, таман посла да шетам
полугола/. Не волим ја да ме нешто стеже и спутава, а ни да увучем
стомак, бар кад се фотографишем, никако да научим (постоје жене које
стомак стално држе као да га немају, све док им то не постане природно).
Ем уско до колена, ем дугачко до земље,
а широки тил ми се вазда качи за проклете штикле ("високе" два
центиметра, а ја на њима ходам ко на штулама, ко да ме сваки час нешто у
кичми пресеца).
Низ степенице сиђем и ђене-ђене, али да се уз њих попнем стало ме је мука. Морам да придигнем и прикупим сукњу, па да ходам као да имам икс ноге, гегајући се лево и десно. Стога пропустих два-три дечака, средњошколца, да на миру преваљујем степеник по степеник. Хајдете ви, рекох, ја сам много спора (сукња ми је уска). Ако могу да помогнем, осврте се и понуди с осмехом један. Не, хвала, насмејах се и ја симпатичној понуди. /Шта ће, да ме понесе на спрат (и испусти душу) или да га подлактим? Можда да ми попусти сукњу у коленима?/
Сад не знам занесе ли га моја "зрела лепота" или ми је помоћ понудио ко што се нуди пензионерки која је заборавила штап.
Низ степенице сиђем и ђене-ђене, али да се уз њих попнем стало ме је мука. Морам да придигнем и прикупим сукњу, па да ходам као да имам икс ноге, гегајући се лево и десно. Стога пропустих два-три дечака, средњошколца, да на миру преваљујем степеник по степеник. Хајдете ви, рекох, ја сам много спора (сукња ми је уска). Ако могу да помогнем, осврте се и понуди с осмехом један. Не, хвала, насмејах се и ја симпатичној понуди. /Шта ће, да ме понесе на спрат (и испусти душу) или да га подлактим? Можда да ми попусти сукњу у коленима?/
Сад не знам занесе ли га моја "зрела лепота" или ми је помоћ понудио ко што се нуди пензионерки која је заборавила штап.
Нема коментара:
Постави коментар