Ињат обожава своју малу сестру. Мислим, с његове тачке гледишта она је мала, он је велики, а још му ни две године није. Кад год се примакне сестри, он цичи од среће (док она једнако узвраћа), он грли и љуби, мази... главом, рукама, образима, уснама...
Али, ма колико да је мала, увиђа Игњат да му је сестрица велика конкуренција, пре свега код маме. Увек она има предност и веће право на мамино наручје. Како човек да му објасни да је то зато што се Сташа мајчиним млеком храни. Повређен и расрђен, Игњат онда мора да се свети. Ако мама држи Сташу, често јој стопала незаштићена висе. Ако Сташа лежи у носиљци, стопала су јој такође истурена и маме... Само Игњат да зине (шта му тешко)... и загризе.
Али, ма колико да је мала, увиђа Игњат да му је сестрица велика конкуренција, пре свега код маме. Увек она има предност и веће право на мамино наручје. Како човек да му објасни да је то зато што се Сташа мајчиним млеком храни. Повређен и расрђен, Игњат онда мора да се свети. Ако мама држи Сташу, често јој стопала незаштићена висе. Ако Сташа лежи у носиљци, стопала су јој такође истурена и маме... Само Игњат да зине (шта му тешко)... и загризе.
Малецкој ножици, што ни крива ни дужна, мора да страда, Игњат поручује да мама обома припада.
Нема коментара:
Постави коментар