Добра је и плава

Млађа је ове године кренуо у пети разред. И, ако њега неко пита, у школи више уопште није лако. Има добре оцене он, али нерадо се књиге лаћа. Чак га и ликовно смара. Недавно су имали тему: Тераса са цвећем. И Млађа, каже његова мама, нацртао зграду с две терасице и на њима једва нешто мало цвећа (па шта, можда се није примило... а и зазимило, можда га домаћица унела у кућу). А цвеће све плаво (онима што су га садили канда једноличност не смета, а испоставило се ни Млађи).
Онда је и фасаду зграде обојио у плаво. А што у плаво (ваљда су такве зграде ретке и неуобичајене, ко да зграда нема право да се узјогуни и успротиви маси), питала га мајка (која се иначе уздржава од мешања у Млађино бактање око школе). Па имао сам (вероватно истиснуту) ту темперу, да не бацам, одговорио озбиљно Млађа (још мали, али, ето,  практичан и штедљив).