У оној журби (нисам баш поранила, а време увек ко сумануто јури ако журиш) намакох на главу Мии розе, а Маши зелену капу, те наставих да се спремам.
Можеш да ми лепше наместиш, упита мирно Маша. Могу, што не могу, рекох. А кад погледах у њу, схватих да сам јој капу начисто на очи навукла. Зацереках се. Исправно би питање било, рекох: можеш ли да ми наместиш како треба?
Можеш да ми лепше наместиш, упита мирно Маша. Могу, што не могу, рекох. А кад погледах у њу, схватих да сам јој капу начисто на очи навукла. Зацереках се. Исправно би питање било, рекох: можеш ли да ми наместиш како треба?
Нема коментара:
Постави коментар