субота, 28. новембар 2015.

Како не бих знала

У читаоници, разуме се, мора да влада мир. И телефони не смеју да зврче. Међутим, иако искључена тона, мој мобилни зазуја. А ја га, узнемирена, стиснух. 
Сестра ме, сто пута, зове, иако јој сто пута говорим да не могу да излазим (и губим време). Откуцах јој само: Јао, како је слатка она птичица! А потом она одговори: Како си знала да нам баш узвична реченица треба?   (Ју, немам појма, баш је тешко било погодити.) Знам ја у ком грму лежи зец и у којој реченици птица мучи моје сроднике. 
Претходне ноћи (канда је заборавила) показала ми је Машин задатак (понекад се консултујемо преко Фејсбука). А ја сам њој рекла да пусти Машу сама да уради. 
Обавештајну и упитну реченицу и моја баба би знала да препозна и формулише. Узвична код деце и њихових мама изазива малу несигурност.
А где дете не може да се сети, ту ће тетка у помоћ да прискочи.

Нема коментара:

Постави коментар