Како су хтеле да иду са мном у цркву, пробудила сам Миу, која одмах устаде, а потом и Машу, која то учини мање радо и одмах поче да размишља о путу који треба пешке прећи (данашња деца не могу се похвалити кондицијом; пређу стотинак метара и већ их "боле ноге"). Сигурно ће нас неко повести, рече ми... зато што ти све радиш (мисли: свашта умеш) и што си талентована (за писање, за бојење, за кројење, за шивење... -- моје сестричине су све више импресиониране мојом свестраношћу).
Хах, Машо, нисам баш толико талентована (за аутостоперку поготово) нити је таленат на горе испружен палац! Спреми се да добро протегнеш ножице!
Нема коментара:
Постави коментар