уторак, 17. новембар 2015.

Краљевић Марко барабар с туристима

Миа је за домаћи имала да одговори на питања о песми коју су обрађивали у школи. Јеси ли ти читала "Марко Краљевић и бег Костадин", упита. Јесам, али давно, не бих сад баш могла да анализирам, а да не бацим поглед на текст. Требало је да одговори на питање која су три бегова нечовештва. Па знаш ли ти одговоре, питам. Зна, све ми навела. Али не зна како то да формулише. То је ситуација у којој добро дође помоћ пријатеља, или, још боље, тетке.
Након што је све записала, Миа додаде: знаш како је добро, ако некад будеш могла, прочитај ту причу. То није прича (али сам много срећна што ти се допада епска поезија), рекох, то је народна епска песма. А, да, и она се одмах исправила. Знам ја те песме, додадох, и Марко Краљевић ми је омиљени јунак. Он није јунак, пресече ме сестричина, озбиљна. Негоо, шта је? Он се борио за туристе, изложи она свој аргумент (лепо, учитељица је деци, очито, навела и историјске чињенице). За туристе, понових некако нарочито упитно, које туристе (немачке, француске, енглеске)? А Миа се одмах трже. А, да, није за туристе него с Турцима. Јесте, Краљевић Марко је човек који је стварно постојао и био је турски вазал. Али у песмама народ га је описао као великог јунака.
Сетих се потом како ми је једна другарица недавно помињала сличне муке своје истоимене (само коју годину млађе) сестричине с већ поменутим "туристима". У њеној интерпретацији туристи су нападали кулу Небојша. Колико год да су је исправљали, она није успевала да у главу утуви право име тих злотвора. 
Негдашња отоманска сила деградирана је у групу безбрижних (и канда разуларених) туриста, чију смо обест и ми силне векове трпели. 




Нема коментара:

Постави коментар