И како се у једном цртаћу каже: све је било у реду док се није појавило чудно биће, чудно биће звано... ЧОВЕК. Он је побо транспарент на којем је писало: приватан посед. И наставио да побада, граби и својата! И све му је мало, и никад му није доста! Још, још, ЈОШ! Моје, моје, МОЈЕ! Дај, дај, ДААЈ!
И није му доста да само поседује земљу. Не, и над ваздушним простором хоће да има власничко право, да га дели и међи. (Живо ме интересује како се ваздух на комаде сецка. А бодљикавом жицом се не разграничава.)
Па онда кад папирнати авиончић неког дечака, случајно или не, улети у простор који други дечак својата, расрђени "домаћин" сместа потегне каменом из праћке. Не знам шта ли бива ако се један случајно нагне преко границе, па удахне ваздух који само онај други има право да загађује. Да л' се онда почупају, усијане главе разбијају?
И није му доста да само поседује земљу. Не, и над ваздушним простором хоће да има власничко право, да га дели и међи. (Живо ме интересује како се ваздух на комаде сецка. А бодљикавом жицом се не разграничава.)
Па онда кад папирнати авиончић неког дечака, случајно или не, улети у простор који други дечак својата, расрђени "домаћин" сместа потегне каменом из праћке. Не знам шта ли бива ако се један случајно нагне преко границе, па удахне ваздух који само онај други има право да загађује. Да л' се онда почупају, усијане главе разбијају?
И кад је Киплинг рекао: твоја је Земља и све што је над њом, бићеш човек"... није мислио баш тако буквално. Додуше, није мислио ни на "човека".
Нема коментара:
Постави коментар