Ако овај Игњат, кад порасте, не буде бабасера (вазда га затичемо у купатилу како четком дрља по ве-це шољи, од које га једва отргнемо, док он грдне сузе рони), биће неки ложач.
Откако је увидео да, кад се мало на прсте пропне, може да отвори улазна врата (њихова чар је у томе што су и излазна), укућани му скапавају од врућине. Игњат се ишуња напоље, оде до котларнице и отвори "цуг" (или већ нешто, због чега котао помахнита). Мајка у кући дахће, скида џемпере и блузе, зној кипти са чела... Крчка се ко грешници у паклу... ал' се не досећа.
Откако је увидео да, кад се мало на прсте пропне, може да отвори улазна врата (њихова чар је у томе што су и излазна), укућани му скапавају од врућине. Игњат се ишуња напоље, оде до котларнице и отвори "цуг" (или већ нешто, због чега котао помахнита). Мајка у кући дахће, скида џемпере и блузе, зној кипти са чела... Крчка се ко грешници у паклу... ал' се не досећа.
У неко доба отац се врати из радионице и оде да дометне коју цепаницу. Потом навири на прозор и пита је ли Игњат опет неопажено излазио и гурао нос где му није место. Тек онда мајци сване.
Нема коментара:
Постави коментар