Жива лутка

Једне ноћи кад је Маша спавала код мене, док смо вршљале по интернету и брбљале о којечему, ја јој поменух како сам читала о некој жени која је силне операције претрпела како би наликовала на лутку. Не, како би се поистоветила с барбиком. Маша зину од чуда и навали ко луда: какоо, да видим, да видим! Пронађох ја на нету неку плаву Рускињу, оригинал барбику, те смо пола сата и Маша и ја цоктале и одмахивале главом у неверици гледајући силне слике те жене, којој канда су свраке попиле мозак. Гледамо и грозимо се. /Боже, какве је све муке претрпела ова жена. И за чије бабе здравље? Лепа ко лутка, у буквалном смислу, али и хладна, безизражајна... А пре операције јој ништа није фалило; што људи стално траже хлеба преко погаче (па набасају на проју)?!/
После, док још бејаше под утиском, ја се нашалих с Машом: луткице (како се никад и никоме не обраћам), лепа си ко лутка! А она одреагова баш како сам и очекивала: нее, нећу да будем ко она жена!