Иста тетка

Тек бејах пристигла, након четири сата путовања, па са сестром свратих до вртића по Машу (која је потом плакала што ју је мајка прекинула у игри и инсистирала да се наредног дана по њу дође што касније).
Маша ме спази на улазним вратима, па ми потрча у загрљај и пољуби ме.
Није ни чудо што је толико воли, добаци из хола куварица (сведок тог породичног исказивања привржености) - иста је она (тј. ја)!
Ја толику сличност, истина, не успевам да увидим, што ме не спречава да, од поменутих речи, растем као квасац.