Кад сам малопре решила да потегнем на далеки пут, из собе у кухињу, имала сам на уму да видим шта још могу појести (па давно сам научила: све што можеш данас, не остављај за сутра). /Моја уста је џаба нукати: причајте да нисте пуста; она ће радије да ћуте... и мрве слаткише. Једите уста да нисте пуста!/ Знала сам само да то опет мора бити нешто слатко (поврх свега данас већ поједеног).
Како у судопери опазих, пуну воде, омању шерпу (у каквој се, чило ми се, кувао сутијаш), обузе ме лоше предосећање. Завирих и у шпајз, још се надајући да ћу на шпорету угледати то што тражим. Нажалост, не беше га.
Па гдее је сутлијаш, што сте појеелии, почех сместа да кењкам (по обичају... из раног постнаталног периода). Мислила сам да нећеш, мајка се, изненађена, правдала (пиринач беше малко загорео). А хтеела саам (још увек се нисам мирила с неочекиваним губитком)! /Зар сам почела да изгледам пробирљиво (као најбољу међу собом, добре свиње су ме са завишћу гледале)?!/
Како у судопери опазих, пуну воде, омању шерпу (у каквој се, чило ми се, кувао сутијаш), обузе ме лоше предосећање. Завирих и у шпајз, још се надајући да ћу на шпорету угледати то што тражим. Нажалост, не беше га.
Па гдее је сутлијаш, што сте појеелии, почех сместа да кењкам (по обичају... из раног постнаталног периода). Мислила сам да нећеш, мајка се, изненађена, правдала (пиринач беше малко загорео). А хтеела саам (још увек се нисам мирила с неочекиваним губитком)! /Зар сам почела да изгледам пробирљиво (као најбољу међу собом, добре свиње су ме са завишћу гледале)?!/
Установила сам да је мајка баш "малопре" појела сутлијаш "да се не баци", односно да би опрала шерпу. Имам утисак да та жена једе много више но што јој је потребно, само како би сви судови кад пође на спавање остали чисти (волела бих да је мало "неуреднија").
Нема коментара:
Постави коментар