Матија, Миа и ја јуче смо дан провели сами (без надзора одраслих). Мало цртали, кројили и лепили (баш супер што си ти дошла да нас чуваш, рече Миа, ти увек знаш да нас забавиш; морам, морам, хтела - не хтела: сила која се не зауздава и не усмерава може постати гадно разорна), мало гледали цртаће (пет минута један, па пређемо на други, јер увек неком од њих двоје избор не одговара; ја излудех што никад ниједан филм до краја не догледам... и заврти ми се у глави од вртоглаве смене ликова: Штрумпфови, па Маша и медвед, па Трактор Том, па Кикорики или тако неки, па Том и Џери, па Ледено доба...)...
Чим су мама и тата отишли на свадбу, ми смо подесили угаону у дневној, да можемо комотно да се излежавамо (на чему сам ја највише инсистирала и на све начине се трудила да их за кревет вежем, како бих их лакше држала на оку и под контролом) и довукли јорган да се покријемо (џаба је топло око срца, ако стомак зебе).
У једном моменту, кад ми се поглед, мимо телевизора, изгубио негде у дааљиинее (кроз зид и спаваћу собу, преко воћњака и њива, затим преко неког граничног прелаза... па ко зна куд), Миа ми се насмеја и постави дијагнозу: ЕЈ (штрецну ме)... ти си се заљубила (ју, зар ми пише на челу?)!
Откуд знаш, дроснух о земљу сместа. Па знам, тако и Теодора (сестра тинејџерка, која се такође заљубила - најпре је то признала, а после покушавала да заташка) гледа.
Како то гледам, баш ме занимало. Па гледаш као луда, појасни Миа. /Оно јест: лудост је заљубљен бити. Негде у дааљиинеее поглед ми се гуубии, неког у даљииниии моје срце љуубии... Проолаазии мии млаадооост и у чежњи веенее... а ја чувам сестриће и баш је бригаа меенее.../
Чим су мама и тата отишли на свадбу, ми смо подесили угаону у дневној, да можемо комотно да се излежавамо (на чему сам ја највише инсистирала и на све начине се трудила да их за кревет вежем, како бих их лакше држала на оку и под контролом) и довукли јорган да се покријемо (џаба је топло око срца, ако стомак зебе).
У једном моменту, кад ми се поглед, мимо телевизора, изгубио негде у дааљиинее (кроз зид и спаваћу собу, преко воћњака и њива, затим преко неког граничног прелаза... па ко зна куд), Миа ми се насмеја и постави дијагнозу: ЕЈ (штрецну ме)... ти си се заљубила (ју, зар ми пише на челу?)!
Откуд знаш, дроснух о земљу сместа. Па знам, тако и Теодора (сестра тинејџерка, која се такође заљубила - најпре је то признала, а после покушавала да заташка) гледа.
Како то гледам, баш ме занимало. Па гледаш као луда, појасни Миа. /Оно јест: лудост је заљубљен бити. Негде у дааљиинеее поглед ми се гуубии, неког у даљииниии моје срце љуубии... Проолаазии мии млаадооост и у чежњи веенее... а ја чувам сестриће и баш је бригаа меенее.../
Нема коментара:
Постави коментар