Јесте да сам доручковала пре поласка од куће, али још не бејах сита. Паде ми на памет да купим троуглић с вишњама, баш ми се пријео. Међутим, у пекари ми рекоше да то немају, само неке штапиће (један и узех, шта је - ту је). Кад упитах како то да је нестало (дан тек почео, зар не може нова тура да се пече?), они рекоше да више немају уопште. Али ја сам куповала скоро!
Кад, пре шест месеци, упита продавац, онај који вазда вреба прилику да ми се обрати (тог јутра му се посрећило). Паа, летос, присетих се ја да сам једном била с Миом и сестром.
Немамо, то нам уопште није ишло (е свашта, народ не зна шта је добро), па смо избацили. Зато што ја нисам јела, нашалих се, а сви се (нарочито он) насмејаше и више но што је пошалица захтевала.
Кад, пре шест месеци, упита продавац, онај који вазда вреба прилику да ми се обрати (тог јутра му се посрећило). Паа, летос, присетих се ја да сам једном била с Миом и сестром.
Немамо, то нам уопште није ишло (е свашта, народ не зна шта је добро), па смо избацили. Зато што ја нисам јела, нашалих се, а сви се (нарочито он) насмејаше и више но што је пошалица захтевала.
Нема коментара:
Постави коментар