Ове године ораси ем слабо родили, ем чвргави, а јаки - чврсто се држе за гране. Е, ако неће орах Мухамеду, онда ће Мухамед ораху (а слаба вајда - једва за славско жито да се напабирчи).
Попео се мој отац с мотком, ко веверица - самог се врха домогао, па млати ли млати, а ораси ко киша капљу по земљи (неки и по мени). Ја сам добровољно мотрила на орахе, не бих ли их бар приближно и бар неке лоцирала (те у канту стрпала) - јер трава висока, зачас се сакрију. Пре тога сам понудила да се на дрво лично успентрам (и осетим занос, наједном пожелех), чинило ми се да то не би било тешко (гране згодно распоређене), али мој отац одби: ма бежи, ти си килава. Је'н, два, три, све што кажеш - то си ти (све се он гура, па мисли нико то други не би могао)!
Попео се мој отац с мотком, ко веверица - самог се врха домогао, па млати ли млати, а ораси ко киша капљу по земљи (неки и по мени). Ја сам добровољно мотрила на орахе, не бих ли их бар приближно и бар неке лоцирала (те у канту стрпала) - јер трава висока, зачас се сакрију. Пре тога сам понудила да се на дрво лично успентрам (и осетим занос, наједном пожелех), чинило ми се да то не би било тешко (гране згодно распоређене), али мој отац одби: ма бежи, ти си килава. Је'н, два, три, све што кажеш - то си ти (све се он гура, па мисли нико то други не би могао)!
И тако, он (спретан и окретан, ако њега неко пита) на дрвету, орахе тера да се стрмоглављују, ја (килава, ако њега неко пита) проналазим бегунце у трави (и молим бога да ми се он на леђа не стровали, да изгинемо ђутуре).
Неће гром у коприве, али ораси трче ко луди. Из страха да се не ожарим, опрезно сам траве размицала. У једном трену орах ме звекну посред чела (ја се чувах земаљских замки, а задобих ударац с небеса). Тачније, мислим да то бејаху два сједињена, одевени у зелене дебеле капуте, па ме звекнуше да ми светњаци (ко год они били; док бејасмо мали, мајка нам је стално обећавала да ћемо их упознати: кад те ударим, има светњаци да ти полете; срећом обећања није испуњавала) полетеше (где год наумили). Ма мали су, утеши ме мој отац кад се побуних јер ми непажљивим и насумичним млаћењем (при чему ораси прште куд који) живот угрожава. Јесте, мали су, кад није твоја глава. /Неки би рекли (ја - таман посла): лако је туђим... глогиње млатити./
Неће гром у коприве, али ораси трче ко луди. Из страха да се не ожарим, опрезно сам траве размицала. У једном трену орах ме звекну посред чела (ја се чувах земаљских замки, а задобих ударац с небеса). Тачније, мислим да то бејаху два сједињена, одевени у зелене дебеле капуте, па ме звекнуше да ми светњаци (ко год они били; док бејасмо мали, мајка нам је стално обећавала да ћемо их упознати: кад те ударим, има светњаци да ти полете; срећом обећања није испуњавала) полетеше (где год наумили). Ма мали су, утеши ме мој отац кад се побуних јер ми непажљивим и насумичним млаћењем (при чему ораси прште куд који) живот угрожава. Јесте, мали су, кад није твоја глава. /Неки би рекли (ја - таман посла): лако је туђим... глогиње млатити./
Нема коментара:
Постави коментар