Проблем ми је да једем изван куће и пред непознатим људима или уопште људима који нису моји укућани, поготово ако одвише држе до бонтона. Не уклапам се ја међ одвише углађенима и (каткад и лажно, усиљено) отменима. Ако ме још и опомену да се не стидим (иако све време жваћем) - готово, изгубим апетит (или пре смелост) начисто. Што ми више говоре да се не стидим то се ја више стидим, али једем једнако.
За сва времена ме освоје они који и на славама виљушку држе у десној руци. Признајем, прилично је конфузно и трапаво кад виљушком и ножем жонглираш: те узмеш једно, те пустиш једно, а узмеш друго... Али ја не могу против себе: све се у мени опире наметнутим правилима. Мени је згодније да виљушку држим десном руком и не желим да вежбам леву, не желим. Стога ме за сва времена освоје они који опуштено раде исто.
Исто тако на једном венчању, на којем имадох високу функцију, млада, моја другарица, очарала ме опуштеношћу и чињеницом да се, и то руком, служила "декорацијом" са овала. Па јесу ли листови зелене салате и колутићи шаргарепе јестиви? Јесу. Шта онда?
За сва времена ме освоје они који и на славама виљушку држе у десној руци. Признајем, прилично је конфузно и трапаво кад виљушком и ножем жонглираш: те узмеш једно, те пустиш једно, а узмеш друго... Али ја не могу против себе: све се у мени опире наметнутим правилима. Мени је згодније да виљушку држим десном руком и не желим да вежбам леву, не желим. Стога ме за сва времена освоје они који опуштено раде исто.
Исто тако на једном венчању, на којем имадох високу функцију, млада, моја другарица, очарала ме опуштеношћу и чињеницом да се, и то руком, служила "декорацијом" са овала. Па јесу ли листови зелене салате и колутићи шаргарепе јестиви? Јесу. Шта онда?
Нема коментара:
Постави коментар