Пре неки дан сестра је као и обично возила децу кући. Истина, Маша је седела напред (забавила се разгледањем неких поклона), док обично седи крај брата, позади.
У једном моменту, улазећи у кривину, сестра зачу иза себе неко чудно чапркање. Сачека да изгура кривину, па заустави ауто да провери шта се озади збива. Осврте се овлаш, а дете не виде. Машо, где ти је брат, упита тек онако и изађе напоље да нађе бегунца.
Док је пришла задњим вратима, на страни где беше Игњатова носиљка, Маша изнутра довикну: ево га, мама! Утом је и сестра отворила врата и на поду, стешњеног између предњег и задњег седишта, спазила дете које јој се широко осмехивало, некако поносно (због огромног личног успеха).
Па мали је, бре, Худини: у носиљци је био везан, а успео је зачас да се искобеља. /Додуше, по свој прилици сестра није добро прикачила оне сигурносне (у, баш су ми сигурација) каишеве./ Цимнуо је снажним мишицама који пут, ослободио раменца, па лагано склизнуо на под.
А на поду чега све занимљивог има, ни да тамо клекнете не бисте видели (очима одраслог човека): некакве мрвице, травчице (дете сваку од тих баналних ситница, којој не придајете ни значај ни пажњу, помно и са заносом проучава). Сва срећа да није стигао до "оралног" испитивања.
У једном моменту, улазећи у кривину, сестра зачу иза себе неко чудно чапркање. Сачека да изгура кривину, па заустави ауто да провери шта се озади збива. Осврте се овлаш, а дете не виде. Машо, где ти је брат, упита тек онако и изађе напоље да нађе бегунца.
Док је пришла задњим вратима, на страни где беше Игњатова носиљка, Маша изнутра довикну: ево га, мама! Утом је и сестра отворила врата и на поду, стешњеног између предњег и задњег седишта, спазила дете које јој се широко осмехивало, некако поносно (због огромног личног успеха).
Па мали је, бре, Худини: у носиљци је био везан, а успео је зачас да се искобеља. /Додуше, по свој прилици сестра није добро прикачила оне сигурносне (у, баш су ми сигурација) каишеве./ Цимнуо је снажним мишицама који пут, ослободио раменца, па лагано склизнуо на под.
А на поду чега све занимљивог има, ни да тамо клекнете не бисте видели (очима одраслог човека): некакве мрвице, травчице (дете сваку од тих баналних ситница, којој не придајете ни значај ни пажњу, помно и са заносом проучава). Сва срећа да није стигао до "оралног" испитивања.
Нема коментара:
Постави коментар