Аутобус пристаје на перон, на којем се путници већ стискају једни уз друге, с намером да што пре уђу и домогну се седишта. Девојчица, која је управо изгледа појела своју ужину, обрати се мајци, пруживши руку с папиром и најлон кесом: где ћу сад ово?

Дај то овамо, оте јој мајка ђубре (не верујући колико јој је дете несналажљиво), па одмах потом исто, тобоже нехотице, испусти. И још рече: ето, само пред себе... (па на бетон, на перон...има ко је плаћен да чисти).

Колико би било тешко (кад већ нема корпе надомак или прилике да јој се приђе) пренети тај папир у властитој торби до властите куће или прве канте за отпатке?!