Мажем малопре на хлеб сестрин џем од шипка (у којем, друга сестра и ја смо утврдиле, постоји превелика количина парадајза - жена која продаје сируп за џем зна "пречицу", а појма нема да знамо и ми - мајка нам годинама од парадајза џем кувала, познала бих га међ хиљаду теглаа) и, да не губим тако улудо време, рекох мајци (што сам и јутрос и малопре прочитала на нету): Млаадић зна ко је убио ону двојицу војника у Топчидеру.
/Пре тога је она мени рекла да Путин ипак долази шеснаестог, а не двадесетог. Ето колико се у мојој кући бавимо политиком, нарочито оном која, између осталог, неминовно изазива саобраћајне колапсе./
Ко (никад ме она не чује и не разуме из прве)? Млаадић, понових (не остављајући свој посао и не окрећући се ка њој). Млаадић, упита поново она. Јок, МЛАДИЋ... мој, обрецнух се (благо изнервирано што шеснаест пута понављам тако једноставне информације; нисам рекла ни оториноларинголог ни Бробдингаг).
Па можда је и твој, тобоже ми доскочи мајка. Е он то не зна... али зна штошта друго. :)