Летос сам на једној свадби ангажована око кићења капије. Научила сам то да радим још у детињству, пошто је у мом селу био обичај да се том приликом окупе све девојке и девојчице те по двориштима наберу нарамке цвећа и шимшира (читај: ојаде комшијске вртове) и онда плету венце.
Најпре мушкарци направе обруче или у четвороугао прикују мотке, девојке их оките, па опет мушкарци то придигну и прикуцају за капију. Данас више нема ни тог цвећа ни толиких залудних девојака (све се поудавале или нису стасале за тако одговоран посао, а и бела куга узима данак...). Сав посао је спао на леђа уседелица, тј. на моја лична (јакако, све друге су на време избегле сличне обавезе).Шалим се: данас се све, често ружно и китњасто, набавља, за добре паре, у цвећарама.
Најпре мушкарци направе обруче или у четвороугао прикују мотке, девојке их оките, па опет мушкарци то придигну и прикуцају за капију. Данас више нема ни тог цвећа ни толиких залудних девојака (све се поудавале или нису стасале за тако одговоран посао, а и бела куга узима данак...). Сав посао је спао на леђа уседелица, тј. на моја лична (јакако, све друге су на време избегле сличне обавезе).Шалим се: данас се све, често ружно и китњасто, набавља, за добре паре, у цвећарама.
Елем, зетова сестра ме замолила да обавим тај важан задатак јер јој се допало како сам окитила нашу капију за свадбу своје сестре.
Ја китим, а сестра ми припомаже (јер дан одмиче, а капија дугачка). Како до центра мотке треба да слажем биљке на један начин, а одатле на други, покушах да смислим поуздан начин да премерим мотку (где сад да тражим сантиметар). Ево ти маказе, досети се сестра, види колико маказа (као педаља или фртаља, као корака или метара..) има. Кренем ја да премећем маказе од једног краја и да бројим: један, дваа, трии... седам, довикнух јој. КОЛИКО, значајно се исцери она. Седам понових јој, не прозревши њен наум. Пази, упозори ме (и штитећи ме тобоже од зла... или пак... зависи од седишта). У брзини, желећи да избегнем (не)пријатност, ја се исправих (и слагах, али опет незгодно): осам. /Седам некако и јесте истуреног фалусног симбола, одмах знаш на чему си... ју; осмица делује тотално безазлено, ал' испод мире... може да буде белаја./
Упс, досетих се одмах, морам да пазим шта говорим (толике су сексуално насртљиве бројке). Шест, слагах у другом смеру, пре но што сестра успе да искористи моју брзоплетост. Е то може, од шестице не морају да страхују девице и уседелице.
Ја китим, а сестра ми припомаже (јер дан одмиче, а капија дугачка). Како до центра мотке треба да слажем биљке на један начин, а одатле на други, покушах да смислим поуздан начин да премерим мотку (где сад да тражим сантиметар). Ево ти маказе, досети се сестра, види колико маказа (као педаља или фртаља, као корака или метара..) има. Кренем ја да премећем маказе од једног краја и да бројим: један, дваа, трии... седам, довикнух јој. КОЛИКО, значајно се исцери она. Седам понових јој, не прозревши њен наум. Пази, упозори ме (и штитећи ме тобоже од зла... или пак... зависи од седишта). У брзини, желећи да избегнем (не)пријатност, ја се исправих (и слагах, али опет незгодно): осам. /Седам некако и јесте истуреног фалусног симбола, одмах знаш на чему си... ју; осмица делује тотално безазлено, ал' испод мире... може да буде белаја./
Упс, досетих се одмах, морам да пазим шта говорим (толике су сексуално насртљиве бројке). Шест, слагах у другом смеру, пре но што сестра успе да искористи моју брзоплетост. Е то може, од шестице не морају да страхују девице и уседелице.
Нема коментара:
Постави коментар