среда, 22. октобар 2014.

Е тако волим, да знам на чему сам: леди се крв у жилама, киша пада ли пада, а срце зебе од неке самотничке језе...
Обућу сутра чизме и зимску јакну навући, а срце... нек трпи.

Нема коментара:

Постави коментар