Zoro i Zorka

Ovih dana Zoro je njegov idol. Prvobitno oružje (kojim je razbio TV) bila mu je varjača. 

Otkako je, pre neki dan, dobio motornu testeru, vazda vitla njome i viče: ja sam Zoroo (svi ukućani smesta se zaklone, jer Zoro ne zna za šalu -- ako li koga odalami, teško će nam preboleti ljute rane). Kad ga prođe taj ratnički nagon, Zoro testeru koristi u prave svrhe -- testeriše, mahom daljinske upravljače. Uzme jedan daljinski, pa ga prereže (tobože, jer drukče ne može) i baci na krevet. Zatim dograbi drugi, prereže i njega, pa odbaci na gomilu (ko tata kad struže drva za ogrev). Potom ščepa telefon, da i njega prepolovi (ima to da gori, vatra samo da bukće). I tako reže redom: nogare od stolova, ormare, vrata, noge... sve što mu padne pod testeru.
Večeras je Zoro iz kante s drvima (koja stoji do smederevca) izvukao dve tanje cepanice. Kako ih je uvis podigao, tako se svi rukama zaklonismo. Zoro je to, ko zna šta mu može na um pasti. 

Videvši ga tako naoružanog, i sestra je odabrala jednu valjanu cepanicu, te, oponašajući brata, izmahnula njome. Svi se, opet, zaklonismo, dabome.
Tako nam Zoro i sestra Zorka (opasna je koliko joj ime zvuči posprdno i parodično; nek vas ne zavara što je sitna, jer laka je na obaraču, tj. cepanici) uteruju strah u kosti.