Većinu dece treba, manje-više, nagoniti da jedu. Mlađu što su mrljavi i probirljivi (povrće im nije po volji), a starije iz istog razloga i jer su zaokupljeni video igricama.
Staši, međutim, ne treba dvaput reći: hajde da jedeš. Ma ne treba joj reći nijednom. Čim otvori oči, sama ode do frižidera, otvori vrata i vadi šta joj se svidi, te na sto ređa: pavlaka, čajna kobasica... Onda lepo sedne i isto tako jede. Gde god spazi tanjir i viljušku, ona se primakne. Što bi narod reko: jede ko mećava!
Jednog dana započne ona da jede u kuhinji, baba je hranila. Ali u kuhinji preuzme zalogaj, pa po kući baza dok ga ne sažvaće, Tako dođe i do sobe, a u sobi brat takođe obeduje (dok gleda crtaće). Zini, Igi, kažem. Igi bulji u monitor, ne čuje me. Ali Staša čuje, Staša zine, kaže: m-m-am (da skrene pažnju, njoj da dam) i proguta. I tako od kuhinje do sobe, od sobe do kuhinje, pomaklja bez po muke obe porcije.
Tog dana beše osobito raspoložena, ili joj se hrana baš dopala, pa je uzgred i pevala. Heej daagii, d(r)aagii (božurove) saadii... (ja ću vod)uuu, (a ti koreen, nek izniknu mla)aaaaaaaa(diii). Ovo zagrađeno pevaju Maša i tetka. Staša peva samo između zagrada. I dok peva opasno glavom vrti (načisto je zanos obuzeo), pa se poče vrteti i cela ukrug (ukrug, ukrug...). Kad nakon čitave strofe stade da prihvati zalogaj (jer ona još jede, a u pauzama se zabavlja) -- omaši kašiku.
Staši, međutim, ne treba dvaput reći: hajde da jedeš. Ma ne treba joj reći nijednom. Čim otvori oči, sama ode do frižidera, otvori vrata i vadi šta joj se svidi, te na sto ređa: pavlaka, čajna kobasica... Onda lepo sedne i isto tako jede. Gde god spazi tanjir i viljušku, ona se primakne. Što bi narod reko: jede ko mećava!
Jednog dana započne ona da jede u kuhinji, baba je hranila. Ali u kuhinji preuzme zalogaj, pa po kući baza dok ga ne sažvaće, Tako dođe i do sobe, a u sobi brat takođe obeduje (dok gleda crtaće). Zini, Igi, kažem. Igi bulji u monitor, ne čuje me. Ali Staša čuje, Staša zine, kaže: m-m-am (da skrene pažnju, njoj da dam) i proguta. I tako od kuhinje do sobe, od sobe do kuhinje, pomaklja bez po muke obe porcije.
Tog dana beše osobito raspoložena, ili joj se hrana baš dopala, pa je uzgred i pevala. Heej daagii, d(r)aagii (božurove) saadii... (ja ću vod)uuu, (a ti koreen, nek izniknu mla)aaaaaaaa(diii). Ovo zagrađeno pevaju Maša i tetka. Staša peva samo između zagrada. I dok peva opasno glavom vrti (načisto je zanos obuzeo), pa se poče vrteti i cela ukrug (ukrug, ukrug...). Kad nakon čitave strofe stade da prihvati zalogaj (jer ona još jede, a u pauzama se zabavlja) -- omaši kašiku.
Нема коментара:
Постави коментар