Kaže meni zet jednom: pričao sam danas kolegi za tebe! (I ja kažem zetu: šta ti imaš ma kome o meni da pričaš!) Samo, on je za tebe teška piletina, ukaza zet na ozbiljan problem (ako neko društvo pita, ne pristoje se veze u kojima postoji starosna razlika među partnerima... sem kad je muškarac stariji, pa neka i petnaest leta, to je OK). Eto ga, neizostavno ali što devojci sreću kvari. (To misli moj zet. Ne verujem da bi mi kolega godine uzeo kao manu, kad se sve resto stavi na tas.)
Šest-sedam godina mlađi, u al' ti je piletina, iscerih se podrugljivo. Garant je prema meni kao neki čika. A ne bi mu vredelo ni da je šesnaest godina mlađi. Šta mene briga za zetove kolege samce, za bilo čije kolege i za bilo koje samce. Da mi kogod treba, valjda bi se našlo i bez tuđeg svesrdnog zalaganja (ionako drugi vazda nude škartove, tuđa ruka svrab ne češe... ni kako ni čime treba).
Piletina! Da prsnem od smeha. Pa mene s interesovanjem (i s pristojnog odstojanja, doduše) zagledaju (koliko ne mogu da sprečim; kad mogu, ja okrenem leđa... što opet može da bude kec na deset... naročito kad sam u haljini otvorenih leđa) duplo mlađi momci (da ne kažem dečaci). (Šta zna zet o tome.) A ja i mimo njih gledam. Ič me se ne tiču. Može mi se da budem naopaka.
Piletina! Da prsnem od smeha. Pa mene s interesovanjem (i s pristojnog odstojanja, doduše) zagledaju (koliko ne mogu da sprečim; kad mogu, ja okrenem leđa... što opet može da bude kec na deset... naročito kad sam u haljini otvorenih leđa) duplo mlađi momci (da ne kažem dečaci). (Šta zna zet o tome.) A ja i mimo njih gledam. Ič me se ne tiču. Može mi se da budem naopaka.
Нема коментара:
Постави коментар