Bitno je ko bira

Rekoh večeras Maši da sam poslala priču na neki konkurs i da su novčane nagrade sto, dvesta i trista maraka. Morala sam da joj objasnim da je to u Bosni isto što i dinar kod nas. A Maša se interesovala koliko je to dinara (mala, a već tako praktična; zna da se od ljubavi, pa ni prema pisanju, ne živi). Prva nagrada je nešto više od šest crvenih; ne bih ni ja znala da nisam našla konvektor (e čudo li je net i čudo su ti konvektori: ćirilicu u latinicu, marke u dinare... da je jedan da snove pretvara u realnost). Raspitivala se o svim detaljima: kakva je priča, kad će mi objaviti... Onda je sve u kuhinji otkucala babi i dedi (Maša ne ume da drži jezik za zubima i stoga baš i nije osoba od naročitog poverenja).
Onda joj rekoh (jer sam to upravo bila otkrila na Fejsu) da mi tekst neće biti objavljen (nema ga na spisku odabranih za januar). Ne znam zašto ni po kom tačno kriterijumu biraju (znam da su im mnogi čitani tekstovi poprilično umetnički slabi, ako nisam previše subjektivna). Ko ti je to birao, upita Maša vispreno, devojčice? Zbunih se, a ona nastavi da mi objašnjava. Dečaci bi tebe birali. Kako, nasmejah se, zašto to misliš (ne sigurno zbog crvene kose). Pa dečaci vole devojčice, objasni mi. Devojčice mrze devojčice (tj. misli da su ljubomorne, sujetne jedna na drugu), a dečaci mrze dečake. Eto, tako vam to funkcionište i među decom i u svetu odraslih.