Nedavno, dok još beše lepih dana, moj sestrić je sa starih cigala strugao malter. A mi, kako naiđemo, sjatimo se oko njega. Ne pomažemo, samo ćaskamo. Jedini se Ignjat primakao i hteo da ga odmeni, ali je zahtevao da on drži špaklu, a ne četku.
I ne znam kako se uvek, gde god da sam i ma kojim povodom, povede razgovor o udaji (ako je isprva uopšte, potom se govori o mojoj). Udaće se i ona, moj sestrić (za mene) primeti, samo još ne zna. A ja se nasmejah ko mače koje odmahuje glavom da ubedi (sve one koji su ubeđeni u suprotno) kako neće slanine (ma koliko slasna bila i na tradicionalan način sušena, mesnata).
Dobro, sestriću, iz tvojih usta u božje uši. Doduše, prilično je tiho prognozirao; valjalo bi kanda da zaurla. Ne kažem da je Gospod gluv, no daljina je (od Zemlje do neba derati se treba). Jest' vremešan, ali nadam se da ga uši dobro služe.
I ne znam kako se uvek, gde god da sam i ma kojim povodom, povede razgovor o udaji (ako je isprva uopšte, potom se govori o mojoj). Udaće se i ona, moj sestrić (za mene) primeti, samo još ne zna. A ja se nasmejah ko mače koje odmahuje glavom da ubedi (sve one koji su ubeđeni u suprotno) kako neće slanine (ma koliko slasna bila i na tradicionalan način sušena, mesnata).
Dobro, sestriću, iz tvojih usta u božje uši. Doduše, prilično je tiho prognozirao; valjalo bi kanda da zaurla. Ne kažem da je Gospod gluv, no daljina je (od Zemlje do neba derati se treba). Jest' vremešan, ali nadam se da ga uši dobro služe.
Нема коментара:
Постави коментар