Nabasah jutros na jednu babu, znam je iz viđenja, dosadna ko stenica. Ograničena i prosta neviđeno, a vazda melje ko prazna vodenica i ne misli šta. I radoznala dozlaboga.
Jednom prilikom prišla mi je na korak, da me zagleda izokola, sa svih strana, te se, unevši mi se nepristojno u lice, upita naglas (pogrešnim akcentima, nadžogerenim mahom na poslednjem slogu): čijee li je ovoo dete, j.b.m li ga (u) usta? (Vala, baba, ako ću ikom i priuštiti oralni seks, to sigurno nećeš biti ti.)
Jutros me poznala, ona misli. Samo što me ne zagrli. MARIIJA (pogrešno akcentovana, dabome), kliknu, ćerko... Ja nisam Marija, pokušah da se odbranim, nije lepo da ženu podržim u zabludi. Ali baba ne sluša, sipa (dobre želje) ko iz rukava: srećna ti nova godina... Pobrkali ste me s nekim, pokušah, osmehujući se, još jednom da joj otvorim oči (pod onolikom dioptrijom džaba), neprijatno mi da prihvatam što mi nije namenjeno. Ali baba gleda kroz ona debela stakla i tera po svome (kanda joj je i slušni aparat potreban)... Da su ti pune ruke zdraavlja i paara!
A, hvala, napokon digoh ruke. Što da odbijam (ovakve) blagoslove (nije kome je rečeno nego kome je suđeno... pare mi se ne presipaju, a zdravlja nikad mnogo, neka ga, šta mi teško da ga ponesem u naručju). Uzmem zdravlje, uzmem pare, i doviđenja. Pozdraavi mamu, za kraj dodade i sve to odvergla bez tačke i zastoja.
Mimoiđosmo se i svaka nastavi svojim putem, ona pazeći da se ne oklizne, a ja da mi iz ruku ne ispadaju svežnjevi evrića.
Jednom prilikom prišla mi je na korak, da me zagleda izokola, sa svih strana, te se, unevši mi se nepristojno u lice, upita naglas (pogrešnim akcentima, nadžogerenim mahom na poslednjem slogu): čijee li je ovoo dete, j.b.m li ga (u) usta? (Vala, baba, ako ću ikom i priuštiti oralni seks, to sigurno nećeš biti ti.)
Jutros me poznala, ona misli. Samo što me ne zagrli. MARIIJA (pogrešno akcentovana, dabome), kliknu, ćerko... Ja nisam Marija, pokušah da se odbranim, nije lepo da ženu podržim u zabludi. Ali baba ne sluša, sipa (dobre želje) ko iz rukava: srećna ti nova godina... Pobrkali ste me s nekim, pokušah, osmehujući se, još jednom da joj otvorim oči (pod onolikom dioptrijom džaba), neprijatno mi da prihvatam što mi nije namenjeno. Ali baba gleda kroz ona debela stakla i tera po svome (kanda joj je i slušni aparat potreban)... Da su ti pune ruke zdraavlja i paara!
A, hvala, napokon digoh ruke. Što da odbijam (ovakve) blagoslove (nije kome je rečeno nego kome je suđeno... pare mi se ne presipaju, a zdravlja nikad mnogo, neka ga, šta mi teško da ga ponesem u naručju). Uzmem zdravlje, uzmem pare, i doviđenja. Pozdraavi mamu, za kraj dodade i sve to odvergla bez tačke i zastoja.
Mimoiđosmo se i svaka nastavi svojim putem, ona pazeći da se ne oklizne, a ja da mi iz ruku ne ispadaju svežnjevi evrića.
Нема коментара:
Постави коментар