Ne, nije živela u dvorcu i u visokoj, nedostupnoj, kuli. Živela je u potkrovlju i imala običaj da kod komšinice s četvrtog sprata skokne na kafu, ne bi li malo, razonode radi, pročavrljale.
Prilikom jedne takve posete, kod komšinice zatiče i veliku firmiranu kesu (a zna da komšinica ne zalazi u te radnje), punu muške odeće, iz koje su virili kašmirski džemperi. (Oštro žensko oko prijemčivo je za date detalje, od kojih se, u slobodnih žena naročito, verovatno odmah upali neki nevidljivi radar: muško u blizini, muško u blizini!) Na pitanje šta je to, komšinica odgovori: eto, mom bratu se pokvarili brak i veš-mašina. A ona nije ni znala da komšinica ima brata.
Sledećeg puta dođe kod komšije da pozajmi čeličnu četku. Renovirala je sama svoje potkrovlje, pa joj zafalio pomenuti alat. Uletela je na vrata, sva umazana farbom i mirišući na razređivač, ne sluteći da će se, tako nespremna (u radnom izdanju, bez šminke i frizure, bez zanosne odeće i nakita; a biće da baš ta spontanost zna da bude neodoljiva), upravo sresti sa svojom sudbinom. Za stolom je sedeo gospodin, priseća se, na njemu sako, kravata i cipele da se ogledaš (pedantan čovek, paše; ipak, nadam se da je svoj odraz potražila u ogledalu duše). Komšija ga predstavi kao svog šureta (ona ne znade šta šure znači, ali nije tražila pojašnjenje, moraće da kuca na Guglu). Princeza (da, nisu sve princeze u raskošnim i blistavim haljinicama; uostalom i te su nekad samo sirotice u staklenim cipelicama; neke princeze ne libe se da navuku radno odelo i late se "muškog" posla... od čega muško srce može da nastrada) reče fino dobar dan i, brže-bolje, uteče u svoj stan (da se čovek ne uguši od razređivača, kaže; a biće da joj srce pod radničkim odelom malo poskočilo, pa pobegla jer je glasno bilo).
S vremenom je (i bez dubinskog zalaženja u ispitivanje srpskih rodbinskih veza) skontala da su brat komšinice i komšijin šure jedna ista osoba.
Jednom prilikom upita komšiju čija je crvena panda što im se na parkingu šepuri (ne pripada nikome od stanara, mora da je u pitanju neka švalerska kombinacija, pomisli). On nešto promrmlja, a ona ne razumede. Eto, žene i danas-dani očekuju princa na belom konju; na pamet im ne pada da on može pristići i u crvenoj pandi.
Kad komšije slavljahu Svetog Aranđela, i komšinica iz potkrovlja na trpezi je imala izložene slatkiše koje je sama umesila. Bata, odnosno šurak, samo se njenim kolačima služio (a pametan je narod kad kaže da put do muškog srca vodi preko stomaka... i mora da je popločan vanilicama). Uz to je, slatko mljackajući i otiruči vanilin šećer sa usana, domaćici upućivao značajne poglede. Ona se, kako i dolikuje valjanoj ženi, postidela. A on, on je bio osvojen svim njenim kvalitetima i znao je: plava, vredna, samostalna, dobra kuvarica, i još stidom oblivena -- mora da mu bude žena.
Za Novu godinu komšinica iz potkrovlja osmeli se te ga upita šta je u horoskopu. Magarac u kineskom horoskopu, ko iz topa odgovori upitani. Čim posrka kaficu, ona požuri uz stepenice, pa dograbi knjige starostavne, ne bi li štogod pročitala o karakteristikama kineskog magarca. A tamo, među svim onim živuljkama (kad se pribra, jasno utvrdi) -- nema nijedne koja njače, ni bukvalno ni metaforički (Zec, Konj, Tigar, Pas... od Magarca ni trag, a ni glas). No bar u jedno je mogla da bude sigurna: magarac u kineskom horoskopu ima smisla za humor.
Ispostavilo se da je "magarac" odlučan i preduzimljiv (od najbolje sorte; valjda znam -- sa istog smo porodičnog stabla), da je našao načina da od sestre iskamči broj telefona plavuše u potkrovlju. I tako su živeli srećno, nadam se do kraja života.
Ako je na ovom svetu preostao još jedan magarac, slobodno nek mi se javi (da ga upoznam s drugaricom, ne njačite mi pod prozorom).
Prilikom jedne takve posete, kod komšinice zatiče i veliku firmiranu kesu (a zna da komšinica ne zalazi u te radnje), punu muške odeće, iz koje su virili kašmirski džemperi. (Oštro žensko oko prijemčivo je za date detalje, od kojih se, u slobodnih žena naročito, verovatno odmah upali neki nevidljivi radar: muško u blizini, muško u blizini!) Na pitanje šta je to, komšinica odgovori: eto, mom bratu se pokvarili brak i veš-mašina. A ona nije ni znala da komšinica ima brata.
Sledećeg puta dođe kod komšije da pozajmi čeličnu četku. Renovirala je sama svoje potkrovlje, pa joj zafalio pomenuti alat. Uletela je na vrata, sva umazana farbom i mirišući na razređivač, ne sluteći da će se, tako nespremna (u radnom izdanju, bez šminke i frizure, bez zanosne odeće i nakita; a biće da baš ta spontanost zna da bude neodoljiva), upravo sresti sa svojom sudbinom. Za stolom je sedeo gospodin, priseća se, na njemu sako, kravata i cipele da se ogledaš (pedantan čovek, paše; ipak, nadam se da je svoj odraz potražila u ogledalu duše). Komšija ga predstavi kao svog šureta (ona ne znade šta šure znači, ali nije tražila pojašnjenje, moraće da kuca na Guglu). Princeza (da, nisu sve princeze u raskošnim i blistavim haljinicama; uostalom i te su nekad samo sirotice u staklenim cipelicama; neke princeze ne libe se da navuku radno odelo i late se "muškog" posla... od čega muško srce može da nastrada) reče fino dobar dan i, brže-bolje, uteče u svoj stan (da se čovek ne uguši od razređivača, kaže; a biće da joj srce pod radničkim odelom malo poskočilo, pa pobegla jer je glasno bilo).
S vremenom je (i bez dubinskog zalaženja u ispitivanje srpskih rodbinskih veza) skontala da su brat komšinice i komšijin šure jedna ista osoba.
Jednom prilikom upita komšiju čija je crvena panda što im se na parkingu šepuri (ne pripada nikome od stanara, mora da je u pitanju neka švalerska kombinacija, pomisli). On nešto promrmlja, a ona ne razumede. Eto, žene i danas-dani očekuju princa na belom konju; na pamet im ne pada da on može pristići i u crvenoj pandi.
Kad komšije slavljahu Svetog Aranđela, i komšinica iz potkrovlja na trpezi je imala izložene slatkiše koje je sama umesila. Bata, odnosno šurak, samo se njenim kolačima služio (a pametan je narod kad kaže da put do muškog srca vodi preko stomaka... i mora da je popločan vanilicama). Uz to je, slatko mljackajući i otiruči vanilin šećer sa usana, domaćici upućivao značajne poglede. Ona se, kako i dolikuje valjanoj ženi, postidela. A on, on je bio osvojen svim njenim kvalitetima i znao je: plava, vredna, samostalna, dobra kuvarica, i još stidom oblivena -- mora da mu bude žena.
Za Novu godinu komšinica iz potkrovlja osmeli se te ga upita šta je u horoskopu. Magarac u kineskom horoskopu, ko iz topa odgovori upitani. Čim posrka kaficu, ona požuri uz stepenice, pa dograbi knjige starostavne, ne bi li štogod pročitala o karakteristikama kineskog magarca. A tamo, među svim onim živuljkama (kad se pribra, jasno utvrdi) -- nema nijedne koja njače, ni bukvalno ni metaforički (Zec, Konj, Tigar, Pas... od Magarca ni trag, a ni glas). No bar u jedno je mogla da bude sigurna: magarac u kineskom horoskopu ima smisla za humor.
Ispostavilo se da je "magarac" odlučan i preduzimljiv (od najbolje sorte; valjda znam -- sa istog smo porodičnog stabla), da je našao načina da od sestre iskamči broj telefona plavuše u potkrovlju. I tako su živeli srećno, nadam se do kraja života.
Ako je na ovom svetu preostao još jedan magarac, slobodno nek mi se javi (da ga upoznam s drugaricom, ne njačite mi pod prozorom).
Нема коментара:
Постави коментар