Slučajno smo se srele u gradu i zajedno uputile do stanice. Čekale smo zajedno da bus stigne na peron. Stajale smo kod zadnjih vrata, pre nego što su i bila tu. Ko svakodnevno ne putuje Lastinim autobusima neće me razumeti. Putnici tačno znaju, kad bus pristane, gde će mu se nalaziti vrata. I tako se nadžogerimo i čekamo, pa čim vozač otvori, grunemo i raspemo se po sedištima.
E, dok smo čekale, gurka mene drugarica i mrmlja mi u bradu (svoju), tako da ništa nisam ni čula ni razumela, tek shvatila sam da mi pokazuje nešto važno (za nju, ne i mene), verovatno nekog mladića (znam je, i njenu opsesiju). Koga, ovog, pitam tiho i pogledam jednog (a svi u crnim jaknama, s kapuljačama, dodatno su mi nezanimljivi). Ne čini mi se ništa naročito. Doduše, meni se skoro nijedan ne čini naročitim, nisam baš merodavna. Ma nee, očima mi dade znak da pogledam preda se u leđa i poluprofil nekog visokog crnog momka. Hm, pa i nije neki. Mislim, rekoh već, meni nijedan nije neki (ili možda tek jedan... ajd nek bude dva).
Kad se zavalismo u sedišta, ona reče: ne mogu da verujem, ispred tebe široka leđa, zgodan momak, normalno je da odmah znaš na šta mislim. Ja se na to grohotom nasmejah (mene ta leđa nisu impresionirala ni posle njene sugestije). Pa stalno joj pričam da nisam normalna, a ona mi ne veruje. Ne ložim se na muškarce, pogotovo mladiće koji tek završiše srednju, pogotovo na bicepse, tricepse, pločice na stomaku... sve ono što nju i druge žene pali (izvajane grudi, koje ih navode na pomisao da neko sigurno "rastura"... ko da je žena klada... pa snaga ne može da omane).
Ako se na išta ložim (a slabo, moram priznati), ja se ložim na lepo lice pre svega (jer to je prvo što vidim), intelekt, na duhovitost, osmeh, pogled... Ne treba meni neki sportista (kao njoj); štaviše, i da spadam (a sigurno ne spadam ni u kom slučaju) u njihovu interesnu grupu, klonila bih ih se i bilo bi mi neprijatno (drugi sam ja svet; sem toga, tuđa izuzetna telesna snaga naglašava moju slabost; isto tako ne volim kad moram da podignem glavu ne bih li videla lice nekog višeg, od toga se osećam inferiorno).
Dakle, ne palim se na mlade, zgodne momke željne seksa sa starijim, iskusnijim, devojkama, ženama (čak, ni po kom osnovu sem kalendarskom, ne spadam u tu kategoriju). Boli me uvo za njihova ramena, vratove, ruke, noge, kukove, karlice... Šta me se tiče, ja sam iz sasvim druge priče.
E, dok smo čekale, gurka mene drugarica i mrmlja mi u bradu (svoju), tako da ništa nisam ni čula ni razumela, tek shvatila sam da mi pokazuje nešto važno (za nju, ne i mene), verovatno nekog mladića (znam je, i njenu opsesiju). Koga, ovog, pitam tiho i pogledam jednog (a svi u crnim jaknama, s kapuljačama, dodatno su mi nezanimljivi). Ne čini mi se ništa naročito. Doduše, meni se skoro nijedan ne čini naročitim, nisam baš merodavna. Ma nee, očima mi dade znak da pogledam preda se u leđa i poluprofil nekog visokog crnog momka. Hm, pa i nije neki. Mislim, rekoh već, meni nijedan nije neki (ili možda tek jedan... ajd nek bude dva).
Kad se zavalismo u sedišta, ona reče: ne mogu da verujem, ispred tebe široka leđa, zgodan momak, normalno je da odmah znaš na šta mislim. Ja se na to grohotom nasmejah (mene ta leđa nisu impresionirala ni posle njene sugestije). Pa stalno joj pričam da nisam normalna, a ona mi ne veruje. Ne ložim se na muškarce, pogotovo mladiće koji tek završiše srednju, pogotovo na bicepse, tricepse, pločice na stomaku... sve ono što nju i druge žene pali (izvajane grudi, koje ih navode na pomisao da neko sigurno "rastura"... ko da je žena klada... pa snaga ne može da omane).
Ako se na išta ložim (a slabo, moram priznati), ja se ložim na lepo lice pre svega (jer to je prvo što vidim), intelekt, na duhovitost, osmeh, pogled... Ne treba meni neki sportista (kao njoj); štaviše, i da spadam (a sigurno ne spadam ni u kom slučaju) u njihovu interesnu grupu, klonila bih ih se i bilo bi mi neprijatno (drugi sam ja svet; sem toga, tuđa izuzetna telesna snaga naglašava moju slabost; isto tako ne volim kad moram da podignem glavu ne bih li videla lice nekog višeg, od toga se osećam inferiorno).
Dakle, ne palim se na mlade, zgodne momke željne seksa sa starijim, iskusnijim, devojkama, ženama (čak, ni po kom osnovu sem kalendarskom, ne spadam u tu kategoriju). Boli me uvo za njihova ramena, vratove, ruke, noge, kukove, karlice... Šta me se tiče, ja sam iz sasvim druge priče.
Нема коментара:
Постави коментар