U našoj kući ja pamtim sve šifre (za Fejsbuk naloge, za imejlove...). Da, to znači da svugde mogu i da zavirim. Ali ne činim to iz radoznalosti (niti bih šta zanimljivo našla). Ispravljam greške, prepravljam komentare ili na njih odgovaram, ubacujem fotografije, proveravam poštu... Sve što vlasnici ne mogu, ne znaju i neće.
Večeras sestra preko mobilnog reši da uđe na zetov nalog na Guglu. Ne, ne uhodi ga, naravno. Rekoh vam da mi na internetu ništa ne tajimo (dobro, na Skajpu mi nisu širom otvorena vrata).
Kako beše šifra, upita me, ko i obično (ja sam neka vrsta porodičnog šifrarnika; niko ništa ne mora da pamti jer očekuje da ću ja znati). Tako i tako? Da, potvrdih. Veliko slovo, upita ona. Jeste, veliko.
Neće da se otvori. Piše da je pogrešna lozinka. Kucaj ponovo. Opet piše da lozinka nije ispravna... a jeste, pobuni se moja sestra.
E, rekoh, ako Fejsbuk kaže da nije, onda nije (uopšte bitno šta ti misliš). Zna se ko kosi, a ko vodu nosi (dok Fejsbuk ne kaže da je kofa prava). ;)
Večeras sestra preko mobilnog reši da uđe na zetov nalog na Guglu. Ne, ne uhodi ga, naravno. Rekoh vam da mi na internetu ništa ne tajimo (dobro, na Skajpu mi nisu širom otvorena vrata).
Kako beše šifra, upita me, ko i obično (ja sam neka vrsta porodičnog šifrarnika; niko ništa ne mora da pamti jer očekuje da ću ja znati). Tako i tako? Da, potvrdih. Veliko slovo, upita ona. Jeste, veliko.
Neće da se otvori. Piše da je pogrešna lozinka. Kucaj ponovo. Opet piše da lozinka nije ispravna... a jeste, pobuni se moja sestra.
E, rekoh, ako Fejsbuk kaže da nije, onda nije (uopšte bitno šta ti misliš). Zna se ko kosi, a ko vodu nosi (dok Fejsbuk ne kaže da je kofa prava). ;)
Нема коментара:
Постави коментар