Е, ништа не може да остане како је било. Чак ни оно што би могло. Због неких који траже хлеба преко погаче. Рецимо, мисле да је промена амбалаже нужна за освежење и навалу купаца. Мисле, па је промене, и буде ружнија (ако мене неко пита), но се и на њу временом човек навикне (па се и не сећа минуле). Но то није доста: промене и укус, дакле састав, нагоре. Плазма (не морате ми веровати) није она плазма из мог детињства (зато је никад не бих купила... а поједем каткад, кад ми наиђе под руку, а наилази повремено -- тачније моја рука је ископа из торбе сестрића: кад ми се једе слатко, добар је и град). Летос, после сто година купим руменка. И изнервирам се. Ем друга амалажа, ем га учетвртили. Шаренка зашиљили, а руменка учетвртили, а могли су и име да му промене, пошто је више розенко.
Нема коментара:
Постави коментар