Пре неки дан у кухињи се повела прича о неком тинејџеру што се напио ко мајка (или као земља, ко чеп - исто му дође). Чули на телевизији, читали у новинама... И док су присутни коментарисали како је то ужасно, језиво, страшно... да се деца опијају, Маша је из прикрајка (неопажена) помно слушала.
Најзад се, откривши збуњеност, укључила у дискусију (да изложи аргумент за супротно мишљење): па како она песма каже - боље бити пијан него стар?
Сви прснусмо у смех, а Маша остаде озбиљна лица: ништа не разуме. Дан-два раније, на прослави рођедана оближњег тржног центра, лепо је чула ту песму из уста једне популарне певачице. Безброј пута чула је у ауту, на Радио С-у: бооље бити пијаан него стаар, бооље бити пијаан негоо стаар...
Сви прснусмо у смех, а Маша остаде озбиљна лица: ништа не разуме. Дан-два раније, на прослави рођедана оближњег тржног центра, лепо је чула ту песму из уста једне популарне певачице. Безброј пута чула је у ауту, на Радио С-у: бооље бити пијаан него стаар, бооље бити пијаан негоо стаар...
Вала и ја бих се сложила, Машо: да могу да бирам измеђ те две опције, пила бих док се не онесвестим (ал' бојим се да ми се ни онда не би допао одраз у огледалу; и каква је вајда да си млад, кад си избезумељен ).
Нема коментара:
Постави коментар