Не знам за вас, ал' ја излудех од ових сијалица! Мало-мало па нека прсне, у парампарчад. И како мајку очи слабије служе (не види у мраку), ја сам морала да се придигнем из кревета и латим метле (зато што мрзим усисиваче). Добро, разумем да их "темпирају", како бисмо сваке две седмице сијалице мењали новим. Али зар не могу на неки мање бучан и стресан начин да нам извлаче паре из џепа?
И где су се правиле оне некадашње сијалице, које ставиш па их заборавиш? А не ове данас, што их праве у Кини и у пизди материни... натераће ме да се о лустер обесим.
И где су се правиле оне некадашње сијалице, које ставиш па их заборавиш? А не ове данас, што их праве у Кини и у пизди материни... натераће ме да се о лустер обесим.
Нема коментара:
Постави коментар