Не зна се шта је горе (ал' другом лека нема)

Враћамо се синоћ из куповине (ваљда не морам да кажем шопинг да би ме разумели), прошли једну наплатну рампу и примичемо се другој. Куњамо у полумраку аута (мислим, куњамо ми што не возимо... зет, надам се, пази шта ради), кад Машу опет једна дилема копка. Тата, да ли је боље бити пијан или стар (дилема коју јој је Плави оркестар наметнуо)? Пијан, ко из топа одговори мој зет (иначе трезвењак, лети тек покаткад зна да цугне које пиво), и не промишљајући много, бар да Машу скине с врата. Не зна се шта је горе, остадох ја при свом већ раније исказаном мишљењу.
А Маша се зету за вратом побуни (не пита она да јој неко соли памет; она већ има изграђен став, само испитује околину, проверава како размишљају други): пијан?! Па вози пијан (неколико дана раније Маша је слушала о незгоди једног пијанца, којег су после извлачили из јарка надомак њене куће), па се бије, па има нож, па вара (однекуд је скупила и све ове информације о понашању људи под дејством алкохола)... Како то може бити боље - питање је које није изговорила.
Ја сад мало "пробрљах" Фејсом те набасах на слике неког вршњака (а тврди се како жене брже старе), па ми дође да испијем сву зетову дуњевачу (иако алкохол готово не окушам... још откад ме баба, док ме, малу, држаше на крилу, кашичицом појила врућом ракијом - осладило ми се беше).
Не зна се шта је горе... ал' једно престаје с мамурлуком, а другом лека нема.