Пролеће је, па народ изашао на улице; неки шетају, а неки по баштама поседали. Пролазeћи крај једног кафића ја (из ове прве групе) спазих двоје младих. Једно наспрам другог седе и, блажено осмехнути, заљубљено гледе... свако у свој мобилни телефон. Одмахнух главом у неверици, и осмехнух се с разумевањем, али и жаљењем.
Сумњам да су једно другом слали поруке, а и да јесу - није то нормално. Врло је могуће да су на Фејсбуку објављивали где су, с ким су, шта пију и како се осећају. Јер млади (а богами ни старији) више не знају како се осећају, ако о томе на Фејсбуку не прочитају. Или, како неки кажу, што није било на Фејсбуку, није се ни догодило (сем ако је било на Твитеру, Инстаграму, Гуглу...).
Сумњам да су једно другом слали поруке, а и да јесу - није то нормално. Врло је могуће да су на Фејсбуку објављивали где су, с ким су, шта пију и како се осећају. Јер млади (а богами ни старији) више не знају како се осећају, ако о томе на Фејсбуку не прочитају. Или, како неки кажу, што није било на Фејсбуку, није се ни догодило (сем ако је било на Твитеру, Инстаграму, Гуглу...).
Нема коментара:
Постави коментар